Ivana i Jana narodnom igrom čuvaju tradiciju predaka

Srbija

Društvo

Ivana i Jana narodnom igrom čuvaju tradiciju predaka

Foto: privatna arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Kulturno umetničko društvo „Goša“ iz Smederevske Palanke osnovano je 1977. godine na inicijativu radnika i entuzijasta iz istoimene fabrike šinskih vozila i od tada neprestano radi i postoji. Trenutno okuplja oko 140 zaljubljenika u igru i pesmu koji su zaslužni za očuvanje tradicije ovoga kraja.

Ivana Milenković iz Smederevske Palanke, članica je ovog kulturno-umetničkog društa od 2000. godine i trenutno vodi probe izvođačkog ansambla, pripremne i četvrte dečije postave. Ljubav prema tradiciji i narodnoj igri javila joj se veoma rano, kada je imala svega osam godina.

„Moja sestra je igrala folklor u „Goši“, odlazila sam na svaku probu da je gledam i vremenom sam odlučila da počnem i ja da vežbam, jer sam već dosta naučila gledajući“, priseća se naša sagovornica trenutka kada se zaljubila u folklor.

Za njenu koleginicu iz KUD-a Janu Petrović iz istog mesta, koja trenutno vodi probe treće dečije postave, folklor je porodična stvar koju je nasledila od starijih.

„Igram folklor već 15 godina, krenula sam majčinim stopama koja je isto igrala u „Goši“ oko 20 godina. Takođe, i moja dva mlađa brata igraju folklor, to je porodična stvar koja se prenosila sa kolena na koleno“,  ističe Jana.

Ovo kulturno-umetničko društvo nekada je finansirala fabrika „Goša“, ali nakon što je ona oslabila, pomaže im lokalna samouprava, ministarstva i donatori.

Izvođački ansambl

Po rečima naših sagovornica, ovo kulturo-umetničko društvo nije modernizovano, već se trude da igru i pesmu predstave što autentičnije. Njihove koreografije stare su više od 20 godina, a najčešće igraju igre iz palanačkog kraja. Međutim, zastupljene su i bunjevačke igre, igre iz Ponišavlja, Pirota, Crne Gore, Bosne i Hercegovine...

„Trudimo se da nošnje budu izvorne, neke su stare i više od 20 godina. Želimo da koraci budu što autentičniji onome kako su igrali naši preci i da pesme uz koje igramo budu izvorne. Čitamo knjige, gledamo snimke, trudimo se da ispravimo ono što se vremenom pokvarilo, ne ubacujemo nešto izmišljeno i na taj način čuvamo tradiciju“, objasnila je Ivana.

Veliki broj nošnji

Najveći problem je, prema Janinim rečima, privući mlade ljude koji istinski vole folklor. Ona je primetila da je njihova motivacija  potpuno drugačija od one koje imaju stariji članovi ovog kulturno-umetničkog društva.

„Mladima nije zanimljivo to što je na primer komad nošnje star 50 godina, već kako on izgleda. Zanimljivo im je kako mi izgledamo dok igramo na sceni, a najviše ih privlači druženje koje postoji među nama pre i u toku probe“, priča Jana.

Naše sagovornice su ipak pronašle način kako da privuku mlade, prevashodno kroz putovanja, radionice i seminare.

„Mi smo nekada mogle samo da učimo gledajući starije članove,a danas postoje različiti seminari i radionice, pa smo tako nedavno vodili decu na Goč, gde su im članovi nacionalnog Ansambla „Kolo“ pričali o nošnji, kolu, folkloru... Upravo se na tim putovanjima i turnejama vidi ko voli folklor zbog folklora i tradicije, a ko samo zbog druženja“, kazala je Jana.

KUD „Goša“ osvajao je brojne nagrade u zemlji i inostranstvu. Članovi su obišli sve susedne zemlje, a važnije od putovanja im je bilo upoznavanje različitih kultura.

„Onome ko se ne bavi folklorom zanimljivo je to koliko zemalja obiđemo. Kada odemo negde uvek se oduševljavaju našom igrom i nošnjom i fascinatno im je kako igramo u njoj na visokim temperaturama“, primetila je Ivana.

Gde god da odu privlače pažnju

Prostorije ovog KUD-a nekada su bile u fabrici „Goša“, ali kada je firma počela da propada bili su prinuđeni da se presele. Zanimljivo je to što sada imaju svoje prostorije i to ih razlikuje od većine kulturno-umetničkih društava u zemlji kojima se prostorije uglavnom nalaze u lokalnim centrima za kulturu.

„Sada imamo zemljište u Smederevskoj Palanci koje je u vlasništu KUD-a, a uz pomoć lokalne samouprave, sopstvenih sredstava i donatora napravili smo zgradu. Tu imamo veliku salu, svlačionice, kuhunju, kupatilo, ekonomat gde nam stoje nošnje. U ovim prostorijama odigravaju se sve naše probe folklora, probe ženske pevačke grupe sa kojom radimo, kao i orkestra“, kaže Jana i dodaje da je u planu da prostorije na spratu, kada budu sređene, ustupe palanačkim udruženjima žena.

Naše sagovornice saglasne su da je „etno“ uvek u modi, pa ih tako u poslednje vreme mnogi zovu na različita veselja.

„Postalo je moderno da nas zovu na svadbe i proslave, kao što su nekada zvali di-džejeve. Ljudi su oduševljeni koreografijama koje traju oko 15 minuta. Sve više se ljudi vraćaju narodnoj tradiciji, a etno je ponovo postalo moderno“, zaključila je Ivana.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Palančanke u fokusu” koji sufinansira opština Smederevska Palanka po javnom konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2023. godini.

– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

To Top