Najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju, a istoričari kažu da se počeo širiti po Evropi preko Grčke. Kestenovo drvo slično je hrastu, vrlo je cenjeno i kvalitetno te može doživeti 500 godina. Najstarije drvo kestena, zvano "Sto konja", nalazi se na sicilijskoj planini Etna i veruje se da je staro između 2.000 i 4.000 godina.

U prošlosti su ga, kao i danas, jeli pečenog i kuvanog, a od mlevenog kestena pravili su napitak koji je služio kao zamena za kafu. Od kestenovog meda pripremali su medenu rakiju i medicu. Legenda kaže da je grčka vojska preživljavala na kestenju tokom povlačenja iz Male Azije 401. godine pre Hrista. Ovi orašasti plodovi, zbog hranjivosti su davani siromašnima u Francuskoj za praznik Svetog Martina, a u Toskani se tradicionalno jedu na dan Svetog Simona.

Kesten ima dvostruko više skroba nego krompir, pa nije čudo da je još uvek jedna od važnijih namirnica u Kini, Japanu i Južnoj Evropi. Tamo se često koristi u obliku brašna za hleb zbog čega je dobio nadimak "Stablo hleba". Poput oraha i badema, ne sadrži gluten, pa je pogodan za ishranu obolelih od celijakalije, osetljivih na gluten ili alergičnih na pšenicu.

Sadrži minerale, vitamine B grupe, vitamine A i C. Oni se sačuvaju prilikom kuvanja, jer plod štiti debela kora. Od minerala, bogat je kalijumom i fosforom, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar te mangan. U sto grama sirovog ploda ima 200 kalorija, a glavni sastojak mu je skrob, kojeg u kestenu ima oko 44%.

To je jedino orašasto voće s vitaminom C. Osim toga kesten je neobično bogat folnom kiselinom, koja inače se nalazi u zelenom lisnatom povrću. Folna kiselina je potrebna za rast ćelija, sintezu DNA i normalan rad nervnog sistema. Unos hrane bogate folnom kiselinom povećava izglede za začeće, a tokom trudnoće obezbeđuje pravilan razvoj fetusa.

Kesten je bogat izvor mono-nezasićenih masti poput oleinske i palmitinske kiseline. Mononezasićene masti štite zdravlje kardiovaskularnog sistema i pomažu sniziti nivo holesterola. Zbog visoke energetske vrednosti kesten preporučuje se deci, sportistima, trudnicama i starijim osobama.

Pomaže kod bubrežnih i probavnih tegoba, a može se koristiti i za izbacivanje viška vode iz organizma. Uz to, deluje i protivupalno, pa je idealna namirnica za osobe koje pate od artritisa i reume.

Čaj od kestena ublažuje simptome astme i kašalj. Napravite ga tako da stavite šaku svežeg lišća ili pola šake suvog lišća kestena na pola litre vruće vode i pustite da odstoji. Možete piti tri šoljice dnevno. Čaj možete i grgljati kod prehlade i upale grla.

Tinktura načinjena od delova ove biljke pokazala se vrlo delotvornom protiv hemoroida. Uopšteno kesten pozitivno utiče na vene.

Kestenov med je vrlo zdrav i pospešuje cirkulaciju, štiti jetru, pomaže kod gastritisa, anemije te fizičke i intelektualne iscrpljenosti.

Kora kestena i drvo bogati su taninom (sadrže više od 10% tanina) pa se upotrebljavaju kao adstringens (sredstvo za stezanje površine sluznice i povređene kože).

Rese kestena koriste se za zaustavljanje proliva i krvarenja te kod spoljnih povreda kože. Kuvani plodovi pročišćavaju krv, naročito pomažu kod viška mokraćne kiseline te se preporučuju obolelima od gihta i reume, navodi se na sajtu Herbateke.

Više informacija o zdravlju pročitajte OVDE.