How Good Of A Friend Are You Really?
U poslednjem tekstu serijala “Civilni sektor i lokalne vlasti – suparnici ili saradnici” istražujemo ima li nade da, makar u interesu građana, donekle “ spuste loptu” vlasti u okrugu i predstavnici civilnog sektora. Koja je uloga medija u tom odnosu, a koliki značaj ima međusobna (ne)saradnja među građanskim organizacijama.
Građanski aktivisti u Braničevskom okrugu koji se postavljaju kao deo korektivnog sektora u odnosu na vlast i njihove odluke u lokalnim zajednicama, mahom smatraju da nosioci glavnih lokalnih funkcija ne prepoznaju suštinu njihovog delovanja i smatraju ih suparnicima, umesto saradnicima. Tvrde da svoj rad zasnivaju na ukazivanju na greške gradskih i opštinskih donosilaca odluka, na predlaganju drugačijih rešenja i stopiranju potencijalno štetnih projekata. Sve to, kažu, u javnom interesu.
Na drugoj strani, lokalne vlasti u većini slučajeva ignorišu njihov rad i kad god su u prilici pokušavaju da obesmisle svrhu civilnog sektora. Postoji i suprotno mišljenje koje je iznela Anđelka Almažan iz Udruženja „ Solidarnost onlajn“ Požarevac: Vlasti ne obesmišljavaju građanski aktivizam, oni ga na žalost, proizvode.
U ovoj rečenici Almažan potencira da građanska udruženja nastaju i opstaju upravo na greškama koje lokalne vlasti prave i njima iniciraju neku vrstu otpora dela građana.
Jedan od protesta aktivista u Požarevcu
Svi ovi stavovi vode ka zaključku da su lokalne vlasti i predstavnici civilnog sektora duboko suprotstavljene strane i u ovom trenutku daleko od približavanja stavova, a kamoli neke saradnje.
Tako i javni interes, na koji se obe strane pozivaju, trpi i odlazi u drugi plan.
Postoji li ipak neki način da se te dve strane na lokalnom nivou donekle pomire, da počnu da sarađuju makar u nekim krucijalnim temama od značaja za lokalne zajednice u okrugu. Ili će se i dalje sukobi i razlike produbljivati?
Možda odgovor leži upravo u percepciji vlasti ko čini civilni sektor. Ako to posmatramo iz ugla Dejana Krstića koji je u Gradskom veću Požarevca zadužen i za nevladine organizacije, tu spadaju sva udruženja građana od kulturno – umetničkih, sportskih,do onih koja se bave očuvanjem tradicije, socijalnim temama, osetljivim grupama, održivim razvojem ... Ostali su političari, decidan je on, odgovarajući na pitanje kako da se vlast i civilni sektor bolje razumeju.
„Nismo u neprijateljskom odnosu, 99 odsto civilnog društva se bavi svojim poslom, a to što neko pod nazivom civilno društvo, preko svog udruženja građana promoviše neku svoju političku organizaciju, ja ne bih o tome razgovarao, svako ipak radi svoj posao“, kaže Krstić.
Istina, sva ova udruženja građana formalno spadaju u građanski sektor i u svom delokrugu aktivnosti, na svoj način pokušavaju da unapređuju lokalnu zajednicu. To nije sporno. Ali, u većini slučajeva reč je o temama koje nisu ekologija, vladavina prava, transparentnost rada i odlučivanja lokalnih uprava, borba protiv malverzacija i korupcije itd. I otuda i lagodnija pozicija u odnosu na lokalne vlasti.
Zagađenje vazduha je zajednička tačka svih aktivista
Kada građani zadiru u „ nelagodne“ teme, tu saradnje nema, smatraju naši sagovornici. Ivan Milosavljević iz neformalne organizacije „ Odbrana reke Mlave“ kaže da ih vlast doživljava kao protivnike jer su prepreka za mnoge štetne projekte.
“Na lokalu će do pomirenja doći kad se uvaže demokratski procesi odlučivanja i učestvovanja građana u svim fazama izrade strateških projekata i planova. Nećemo odustati od svog života, to je sigurno i biće nas sve više”, poručuje ovaj aktivista iz Petrovca na Mlavi.
Njegov sugrađanin Zoran Jović iz organizacije “I mi se pitamo za opštinu Petrovac na Mlavi” smatra da veoma teško može doći do pomirenja stavova jer je trenutna vlast nasledila manir vladavine prethodne vlasti.
“Problem je sistem koji vlast ne želi da menja jer takav sistem odgovara njihovim ličnim interesima. Ipak, nastavljamo sa našom borbom jer nijedna vlast nije večna. I od neke druge vlasti ćemo podjednako očekivati rad po zakonu i bez korupcije”, kaže on.
Stefan Vukić iz požarevačkog udruženja “ Prijatelji Čačalice” trenutno ne vidi način da dođe do nekog pomirenja , s obzirom na to da vlast, kako kaže, „ očigledno obavlja zadatke po direktivi i u svoju ličnu korist“. Svoje viđenje dala je i Anđelka Almažan iz „ Solidarnosti onlajn“:
„Naravno da postoji način da se poboljša saradnja, to zavisi od onih koji donose odluke, a to nije civilni sektor. Potrebno je da se promeni odnos vlasti prema narodu uopšte. Kada se stvari postave na taj način da škole postoje zbog đaka, a ne zbog učitelja, i crkve zbog vernika a ne zbog sveštenstva, onda će to biti to. Tada će nam i škole i crkva i vlast biti mnogo bolje”, smatra ova aktivistkinja iz Požarevca.
Da bolje može i da to zavisi od vlasti, smatra i Marija Simić Lazarević iz pokreta “ Jasno i glasno”Požarevac.
Ona ima i konkretne predloge za unapređenje odnosa građanskih organizacija i lokalnih vlasti. Pre svega, kaže, potrebna je promena svesti nosilaca javnih ovlašćenja o mogućnostima saradnje sa NVO, u smislu da ova saradnja može biti benefit za obe strane jer za vlast su aktivnosti NVO nužan i jedan od ključnih korektiva rada.
„Neophodna je promena pritupa u primeni zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, promena pristupa kada je reč o inicijativama i peticijama, potrebno je da se shvate kao početak dijaloga ili iniciranje donošenja dobrih ili boljih odluka u interesu zajednice. Tu je i promena pristupa kada je reč o transparentnosti rada. Davanje mandata za vođenje zajednice ne znači i apsolutnu slobodu upravljanja , već je stalno potrebno prisustvo svesti da je vlast data od naroda“, navodi Simić Lazarević dodajući da je potrebno podsticati instrumente neposredne demokratije, a ne gušiti ih ili nipodaštavati.
Mladi aktivista za prava Roma Braničevskog okruga ali i mladih uopšte, Mihajlo Jovanović, smtra da je aktivizam večan,a da se pozicije na lokalu menjaju.
„Svaki rad koji doprinosi zajednici se ne može smatrati uzaludnim. Da li će lokalne vlaste primetiti i poštovati to, ne čini aktivistički rad manje bitnim. Rezultati koje aktivisti ostvare su kako individualno, tako i lokalno bitni, s obzirom na to da je aktivizam svakodnevan, a vlast i njihova pozicija zavisi isljučivo od ljudi koji biraju donosioce odluka. Cenila vlast aktivizam i trud ili ne, ne mogu da osoprim da će aktivizam živeti večno, a da se pozicije menjaju. Uvek postoji mogućnost da se izabere neko sa boljim sluhom za zajednicu,“ smatra Jovanović.
Kolika je uloga medija u ovom specifičnom odnosu vlasti i civilnog sektora i da li lokalni mediji, koji bi i sami trebalo da budu korektivi vlasti u interesu građana, prepoznaju ulogu građanskog aktivizma u svojim sredinama?
“Pojedini mediji i te kako rade u javnom interesu, u evidentiranju problema svoje lokalne zajednice i kreiranjem medijskih sadržaja doprinose da se ti problemi rešavaju. Pre svega mislim na medije koji poštuju kodekse i imaju sluha da prate ono što njihova zajednica traži od njih”, smtra Milorad Tadić, vlasnik Radija “ Bum 93” iz Požarevca.
Aktivisti u Požarevcu uglavnom su zadovoljni tretmanom u medijima. Mihajlo Jovanović navodi da mu je to iskustvo pozitivno. Ana Berišić iz “ Sove”kaže da oni imaju veću podršku požarevačkih medija nego što su očekivali, ali da ima i onih koji ne prepoznaju njihov rad.
“Imamo podršku požarevačkih medija dobrim delom. Na nekim medijima ne postojimo, dok na nekim, poput vašeg portala smo redovni gosti, kad god imamo neki projekat ili akciju.Ima više razloga zašto nas pojedini mediji ignorišu, a jedan od preovlađujućih je autocenzura i nezameranje vlasti“, kaže Anđelka Almažan.
Pokret „Jasno i glasno“ odlazi korak dalje i navodi da je medijska slika u Požarevcu povoljnija nego u drugim gradovima.
„Upoređujući iskustva sa kolegama iz drugih civilnih organizacija, uvek su ostajali zatečeni i rekli da je naša situacija neuporedivo bolja. Imamo podršku, ali pre bih to nazvala profesionalnošću kod jednog dela novinara u Požarevcu. Ipak, oko polovina medija u gradu nas ignoriše“, kažeMarija Simić Lazarević.
Petrovački aktivisti, pak, nemaju povoljna iskustva.
“Ignorišu nas lokalni privatni mediji. Svi ostali imaju sluha za ovu jako osetljivu i važnu temu. Jedan od lepih primera ste i vi, pratimo vaš rad i vidimo da dajete na značaju ekološkim temama i da ste objektivan medij”, smatra Ivan Milosavljević, dok Dragan Jović kaže da su lokalni mediji, osim retkih izuzetaka, pod kontrolom vlasti, pa većina ignoriše aktivnosti te organizacije.
Ima, međutim, i onih lokalnih aktivisita koji tvrde da su se neki mediji obračunavali sa njima.
“Bilo je prenošenja nekih konferencija za štampu lokalnih funkcionera, kao odgovor na naše proteste, a da ti isti mediji nisu prethodno ni izvestili javnost da je protesta bilo. Bilo je i nekih sumnjivih internet portala koji su zloupotrebljavali naše javne objave i senzacionalistički ih prenosili”, tvrdi predstavnik “ Odbrane reke Mlave”, dok iz udruženja “ I mi se pitamo za Petrovac na Mlavi” kažu da su omalovažavani mahom na društevnim mrežama.
Iz “Sove” navode da je bilo indirektnog obračuna po pitanju regionalne deponije i tačnosti gradjanskih mernih stanica, dok iz pokreta „ Jasno i glasno“ navode da je bilo pokušaja obračuna povodom pirolitičkog postrojenja u Kostolcu, zbog čega su listu Danas slali i demanti.
Jedan lokalni portal je sa mnom pokušao lično da se obračuna, navodeći da sam obmanuo javnost svojim ekološkim aktivizmom, ali sam saznao da je tekst naručen od osobe koja mi je dala otkaz u firmi. Kao dokaz ću vam dostaviti i službenu belešku u kojoj jedan zaposleni navodi da je nateran da potpiše belešku u kojoj piše da sam ga obmanuo, prenosi svoje iskustvo Stefan Vukić iz ED „Prijatelji Čačalice“.
Sa akcije čišćenja Čačalice
Činjenica je da uspešnost građanskog aktivizma u dobroj meri zavisi od lokalnih medija, ali nije mali značaj ni međusobne saradnje lokalnih NVO.
Da li su oni na istoj liniji, ima li sukoba koji im štete ili je saradnja dobra, pitali smo naše sagovornike. Neki od njih, naročito ekološki aktivisti, zajedno učestvuju u brojnim akcijama ili ih organizuju, većina je i udružena kroz Ekološki ustanak,a neretko sarađuju i direktno sa ekološkim aktivistima iz drugih krajeva Srbije, podržavajući i njihovu borbu.
“Saradnja i upoznavanje, kao i zajedničke akcije, su jedna od najboljih strana aktivizma. Delotvornost i jačinu međusobne saradnje raznih organizacija iz Braničeva i Srbije, kao i stručnjaka i profesora univerziteta, najbolje čete moći da vidite u narednom periodu u kome nas očekuje i nastavak borbe za odbranu Mlave od MHE, ali i sprečavanje još veće opasnosti - otvaranja rudnika zlata koji će koristiti cijanid za izdvajanje zlata iz rude, čime bi se u smrtnu opasnost dovela dva sliva, reke Pek i Mlave na samom izvorištu. Tu ćete videti pravu snagu solidarnosti svih nas koji smo proteklih godina u istoj borbi, za zdravu Srbiju, poručuje Ivan Milosavljević iz “ Odbrane reke Mlave”.
Za njihove sugrađane i kolege iz “ I mi se pitamo”, saradnja među organizacijama može se oceniti osrednjom četvorkom, na skali od 1-10.
“Volja postoji, a koordinacija i razumevanje od slučaja do slučaja. Saradnja sa udruženjem “Mlava – odbrana reke Mlave” je odlična u oblasti ekologije tj. šta treba učiniti, ali se ne slažemo oko načina. Oni veruju da je to moguće krozi institucije ove vlasti i u okviru sistema, a mi poučeni dosadašnjim iskustvom u to ne verujemo”, kaže Dragan Jović navodeći da se i sa još nekim organizacijama u okrugu saradnja svodi na teme od opšteg značaja kao što su narušavanje životne sredine, korupcija, infrastruktura, razmena informacija i zajedničko obaveštavanje javnosti .
Ana Berišić navodi da je “Sovi” za saradnju bitno poverenje, a još više šta je glavni cilj neke organizacije.
„Postoje i organizacije koje misle da su iznad nas i da su nešto više postigle, a zapravo nisu“, smatra ona.
Na drugoj strani, Stefan Vukić, smatra da je zarad zaštite životne sredine, neophodno udruživanje građana i civilnih organizacija, bez obzira na pripadnost strankama, pokretima, organizacijama .
„Potrebna je bolja međusobna saradnja u cilju sveopšteg dobra, s obzirom na to da smo sve ugorženiji. Potrebno je stalno raditi i bolje se organizovati. Na lokalu je to moguće postići, samo je potrebno još više ljudi da se uključi , na čemu mi upravo i radimo“, kaže Vukić.
Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “ Civilni sektor i lokalne vlasti – suparnici ili saradnici” po Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2021. godini”.