Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.

Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu.

Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.

Običaji i verovanja

U narodu se veruje da će oni koji su rođeni na ovaj praznik imati mnogo sreće u životu. Ipak, ne preporučuje se venčanje na ovaj datum.

Iako se za većinu crkvenih praznika kaže da na njih ne bi trebalo raditi, danas važi suprotno. Ipak ne bi trebalo raditi u kući, već obaviti sve radove u polju. Vrlo je moguće da je takav običaj nastao pod uticajem poljoprivrednih radova koji su se obavljali pred početak zime.

Mnoge porodice slave Miholjdan kao krsnu slavu, a u nekim mestima u Srbiji se održavaju  vašari, zavetine, preslave i litije.

Iako je kalendarski već jesen smatra se da tek sa Miholjdanom nastupa prava jesen. Ukoliko se desi da su dani i dalje topliji nego što je to uobičajno za ovo doba godine, to jesenje doba naziva se Miholjsko leto.