Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Danas je kod spomenika žrtvama Drugog svetskog rata u Rabrovu održan pomen nevino stradalim civilima u bombardovanju Rabrova 8. oktobra 1941. godine.
Na današnji dan pre 80 godina bombardovano je Rabrovo. U tom strašnom činu stradale su 34 osobe i više od 150 je ranjeno. Na današnjem skupu kod spomenika u Rabrovu prisutni su čuli delove rekonstrukcije ovog nemilog događaja na osnovu kazivanja dr Milosava Adamovića, Mihajla Stojadinovića i Miloja Milojevića, koja je zabeležio publicista Saša Marković.
„Jutro, devet časova. Lep jesenji dan. Nebo vedro. U selu mnogo sveta. Iz okolnih mesta došlo je u Rabrovo skoro hiljadu ljudi. Bio je seoski praznik. Devet štuka, bombarderi za obrušavanje kruže nad Rabrovom. Pikiraju i prosipaju ubistveni tovar. Mitraljiraju kukuruze. U selu panika. Kuće gore. Ljudi kao mravi istrčavaju u polja. Čitave kolone trče uz brda. Sve traje samo desetak minuta. Crne orlušine prave još jedan krug i lete natrag. Brujanje motora se više ne čuje. Čuje se jasno jauk ranjenika i zapevka. U selu strašna slika. Crni stubovi dima kuljaju u nebo. Jauk ranjenika se sve jače čuje. Na ulicama pobijeni konji, stoka, pokidana kola. U selu se jedva diše od dima i prašine“, rekao je o ovam nemilom događaju Adamović.
Sliku bombardovanja verno je opisao i Miloje Milojević.
„U Rabrovu nas dočeka tužna slika. Kukaju žene. Na ulicama izginula stoka. Jedna svinja izdiše i koprca nogama. Ljudi žure da spasavaju ranjenike. Pod jednim plotom leži čovek sav iskidan gelerima... Pričalo se da su i posle nedelju dana ljudi nalazili ponekog poginulog u kopama kukuruza... Zavukao se nesrećnik da se tu sakrije od aviona ali su ga pronašli mitraljezi. Nije ostala nijedna kuća neoštećena - ili prozori popucali, ili se porazbijao crep, ili srušio zid... Narod, uprkos strašne tragedije, do kasno u noći skuplja ranjenike i poginule. Video sam da su mnoge porodice uništene. Otac poginuo, žena ostala bez noge, a deca kao preplašeni vrapčići, skupili se oko nje pa i ne kukaju. Bila mi je to najstrašnija slika rata za sve vreme borbe”, ispričao je Milojević.
Drugi savremenik, Mihajlo Stojadinović, daje sličnu sliku rabrovske tragedije.
„Video sam mrtvu stoku. Mnoge poubijane poznanike iz sela. Pred samom kafanom ležalo je jedno dete bez udova. Koliko se sećam, poginuli su dečak Sava Pajkić, njegov brat Svetozar Pajkić, čija je ćerka sutradan presvisla od bola. Poginuo je i otac Voje Bogdanovića, a njegova žena ranjena. Poginuo je još i Baćko Milovanović, krojač. Bilo je mnogo ranjenih. Ostala mi je u sećanju slika nesretnog harmonikaša iz Klenja, koji je nogu izgubio još u Prvom svetskom ratu. Ovoga puta bomba mu je odnela i drugu nogu“, ispričao je Stojadinović.
Minutom ćutanja prisutni su odali poštu svim žrtvama bombardovanja Rabrova.
Građani odali poštu tragično nastradalima
Nakon polaganja cveća stradalima, jerej Nemanja Dišić, paroh rabrovski, održao je parastos žrtvama bombardovanja Rabrova.
Žrtve bombardovanja iz Rabrova i okolnih naselja
Poginula su četiri deteta: Pajkić Branislav (9), Miodrag Vučković (11), Marko M. Marković (16) i Aleksandar Ž. Mišić (16). Zajedno sa Branislavom poginuo je i njegov otac, Pajkić Svetozar. Poginula su i tri bračna para: Dragutin i Ružica Sandulović, Slavko i Saveta Bogdanović, Svetozar i Simka Jović.
Živote su još izgubili Đurađ D. Jovanović, Dragomir M. Stanojević, Blagojević Radiša, Jeremić Zorka, Stevan Milošević, Slobodanka Jeremić, Živko Tošić, Desanka Nastasijević, Ajkuna Perić, Anđelija Stokić, Vlastimir Stepanović, Svetozar Mirković, Ružica Marjanović, Milan Bogdanović, Života Negovanović, Svetozar Kuzmanović, Milan Radovanović, Nikola Stanojlović, Milica Jović, Danilo Jeremić, Stanimir Stamenković, Radojka Milošević, Života Milanović, Slobodanka Kuzmanović, Nikola Miloradović, Radiša Ilić.
Poginuli su mnogi iz susednih sela ‒ Lalko Stojanović iz Male Bresnice, Vojislav Đorđević iz Velike Bresnice, Živorad S. Obradović iz Dušmanića i još mnogi drugi iz Makca, Mišljenovca, Mustapića i drugih mesta.
Nije zabeležen tačan broj ranjenih, ali se računa na više od stotinu od kojih mnogi nisu preboleli rane.
