Kroz istoriju žene su se mukotrpno borile za pravo glasa, ravnopravnost, bolje plate, obrazovanje, zaposlenje, životne uslove i mogućnosti koje su muškarci “stekli” već svojim rođenjem.

Današnji dan je mnogim ženama prilika da se osećaju posebno i prihvaćeno, u moru svakodnevnih briga, obaveza i problema. Mnoge zvanične statistike govore u prilog činjenici da je ravnopravnost danas prividna, a da se “ispod čaršava” i danas kriju mnogi problemi – manje plate u odnosu na muškarce, šovinizam, predrasude…

Prvi Dan žena obeležen je 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike. Na to su uticale i javne demonstracije radnica u tekstilnoj industriji u Njujorku 1857. godine i 1908. godine, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Ustanovljen je na predlog Klare Cetkin, nemačke političarke, koja se borila za prava žena i iznela ga javno u narodnoj kući. Prvo obeležavanje ovog praznika bilo je 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, dok su ga, uz demonstracije obeležile i mnoge feministkinje širom Evrope.

Ujedinjene nacije su 8. mart zvanično proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godinu, a u Srbiji se obeležava od 1914. godine.

Na današnji dan mnogim ženama biće poklonjeno cveće, bombonjere, sitnice, u nekim firmama biće organizovana proslava u njihovu čast… Međutim, poražavajuća je činjenica da mnoge žene ovu pažnju dobijaju samo na današnji dan, a ne tokom cele godine.

Osmi mart ipak nije samo dan cveća i poklona, već  simbol borbe svih nas – muškaraca i žena, protiv šovinizma, diskriminacije, socijalne, političke, zdravstvene i socijalne neravnopravnosti i mentalnog i fizičkog nasilja nad ženama.