„Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ i nakon šest godina od kada ga je ministarstvo odobrilo, izučava se kao izborni predmet. Ali, i kao takav nema dovoljno uporište u osnovnim školama Braničevskog okruga i Istočne Srbije gde su Vlasi najbrojniji. Pre svega, razlog leži u nedovoljnoj zainteresovanosti roditelja da im deca pohađaju izbornu nastavu  na maternjem jeziku. Dobar primer je Braničevski okrug, gde se samo u četiri seoske osnovne škole izvodi nastava ovog predmeta, iako je u tom okrugu u čak 64 sela većinsko vlaško stanovništvo. Da bi se formirala grupa potrebno je da se najmanje 15 učenika izjasni za nastavu ovog predmeta. Ako je izjašnjeno manje učenika, moguće je formirati grupu, ali uz odobrenje ministra prosvete.

Dodatno problem uvećava što se i u okviru porodica sve manje govori vlaški,a najmlađe generacije skoro da i ne poznaju jezik predaka, pa sve to preti da ugrozi vlaški nacionalni identitet kome preti nestajanje, naročito jer su u ovom kraju emigracije mladih Vlaha, možda i najmasovnije u Srbiji.

Zašto su mlađe generacije Vlaha nedovoljno zainteresovane da njihova deca uče jezik predaka?

„Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ za prva četiri razreda osnovne škole odobren je za školsku 2014/15. godinu od Ministarstva prosvete, kao prvi udžbenik za učenje i upoznavanje sa jezikom i kulturom Vlaha.  U međuvremenu, najverovatnije zbog finansijskih razloga, moralo se pribeći izradi jednog  objedinjenog udžebenika za prva tri razreda koji bi trebalo da iz štampe izađe do kraja godine,a napravljen je i plan udžebenika za četvrti razred. Sve je, međutim usporio koronavirus jer su zbog epidemije odložene mnoge aktivnosti, uključujući i obilazak škola i razgovore sa roditeljima. A ako se u obzir uzme činjenica da je proces obrazovanja vlaške dece na maternjem jeziku veoma spor, onda je jasno da je promocija ovog predmeta neophodan korak.

Pogotovo što neka istraživanja govore da mladi ljudi ne vide perspektivu u korišćenju vlaškog pisma, pa nisu dovoljno motivisani da decu upisuju na tu nastavu. Deo njih sumnja u iskrene namere države, ocenjujući da je   uvođenje vlaškog jezika u škole samo deklarativno kako bi se pokazalo da se u Srbiji poštuju  manjinska prava. Javlja se i treći razlog, a to je preopterećenost dece koja u redovnom obrazovanju imaju dosta obaveza i zadataka pa roditelji smatraju da bi im dodatna obaveza, makar i kroz izborni predmet, bila dodatno opterećenje. Sve ovo ukazuje da ne postoji dovoljno jaka svest o nacionalnoj pripadnosti, kulturi, tradiciji i jeziku. Kao problem javlja se i neka vrsta politizacije ovog pitanja, ali i nedovoljna informisanost građana vlaške nacionalnosti, jer u ovom delu Srbije nema medija na vlaškom jeziku,a izuzetno je mali broj medija koji se tek povremeno bave vlaškim pitanjima, pa i promocijom njihove kulture, tradicije, jezika.Na taj način izostala je i promocija izbornog predmeta na maternjem jeziku.

 Svi ovi razlozi prete da ugroze vlaški nacionalni identitet, pa i opstanak na ovim prostorima. Ovo je naročito opasan trend po Braničevski okrug jer su odatle emigracije mladih Vlaha, možda i najmasovnije u Srbiji.

Osim đaka, nema dovoljno ni nastavnika. A oni koji predaju taj izborni predmet, čine velike napore da se uveća broj dece. Jedni smatraju da je ključno motivisati učenike na pravi način, a to nikako nije lak zadatak u današnjim okolnostima. Ipak, većina nastavnika su veliki  entuzijasti i dovijaju se kakao znaju i umeju da privuku decu,a pre svega roditelje čija reč je mahom presudna.

 Kako ima mnogo neodlučnih roditelja koji smatraju da je to dodatni teret za već opterećenu decu, nastavnici vlaškog trude se da na konkretnim primerima zainteresuju decu. Od časova prave prave zanimljive radionice, simuliraju se nekadašnji vlaški običaji, stari zanati, pevaju vlaške pesme, pripremaju se vlaška tradicionalna jela, igraju se vlaške igre, izrađuje ručni rad čime se promoviše tradicija ove nacionalne manjine.To je, smatraju nastavnici, jedini preostali put da deca i roditelji upoznaju svoju tradiciju i istoriju, potom shvate značaj njenog očuvanja i kolika je pretnja odumiranja vlaškog blaga – materijalne i nematerijalne baštine. I na kraju da ih privole da kroz učenje „Vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture“doprinesu očuvanju jezika, pa i samom opstanku nacionalnog identiteta na ovim prostorima.

 Za ostvarenje svih nastavnih planova neophodno je i štampanje novih udžbenika i pribavljanje još nastavnih sredstava. Sada su napravljeni planovi rada za učenike do osmog razreda i očekuje se veći broj udžbenika, jer je to ono što trenutno najviše nedostaje.

 Ovaj medijski sadržaj nastao je u sklopu projekta “ DA SE OBRAZUJEMO NA MATERNJEM: Jačanje uloge vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture kroz obrazovni program ” koji preko Centra „ Zvezda“ sufinansira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2020.godini.

 Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.