Jelica Milojković, istoričarka umetnosti, muzejska savetnica u penziji, u ime grupe građana, istoričara umetnosti, arhitekata i Inicijativnog odbora Udruženja "Zaštitari Mileninog doma" koje je u procesu registracije, pokrenula je onlajn peticiju „Stop kršenju muzeoloških standarda, urbanističko-prostorne celine i arhitektonske usaglašenosti ambijentalne celine kojoj pripada Galerija „Milena Pavlović Barili“.

Kako se navodi u peticiji, projektom je planirano da nova zgrada namenjena stalnoj postavci radova Milene Pavlović Barili bude sva u staklu, što je apsolutno neprimereno i neprihvatljivo zbog karaktera materijala koji se izlaže, a čiji uslovi čuvanja zahtevaju rigoroznu kontrolu svetlosti i sunčevih zraka, kao i vlažnosti vazduha, temperature, čime bi umetnička dela bila ugrožena i u kratkom vremenskom periodu uništena. 

Novi objekat u staklu

„Ovo je zadužbina Milenine majke i ona je želela da je pretvori u muzej. Mi hoćemo obnovu Mileninog rodnog doma, a ne da se zidaju savremene zgrade sa staklom koje narušavaju kompletan izgled čitavog ovog ambijenta. Objekat je pod zaštitom i deo je jedinstvene kulturno-istorijske celine grada Požarevca. Mi moramo da čuvamo nacionalno kulturno blago, a ne da uništavamo“, kaže Jelica Milojković za E-Braničevo.

Po njenim rečima, dok je ona bila na čelu Galerije, arhitekta Dragan Drndarević uradio je projekat rekonstrukcije objekta i u novembru 2004. godine sprovedena je javna rasprava i projekat je prihvaćen. Međutim, posle su se smenjivali direktori i, kako kaže, ništa se dalje po tom pitanju nije uradilo.  

Ona smatra da je taj projekat bio dobro urađen i po svim urbanističkim uslovima koje je propisao Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo i ne razume zašto se od njega odustalo. Zgrada, kako objašnjava, mora da se rekonstruiše na osnovu priloženih fotografija izgleda kuće, na primer da prozori budu autentični i da krov bude pokriven biber crepom. 

Izgled zapadne ulične fasade po idejnom projektu Dragana Drndarevića

„Mi smo poslali prošle nedelje peticiju i kompletnu dokumentaciju Maji Gojković, ministarki kulture, Mariji Obradović, ministarski državne uprave i lokalne samouprave, zaštitniku građana, Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture Smederevo i gradonačelniku Požarevca. Zahtevamo da Odeljenje za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave Požarevac i Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture stopiraju i stave van snage doneta akta i da zabrane izvođenje radova po urbanističkom projektu za adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju objekta „Milena Pavlović Barili“, ističe Milojković i dodaje da čekaju odgovor.

Ljiljana Dabić, upravnica Fondacije „Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili“, rekla je za E-Braničevo da ne želi da daje izjave o ovoj temi jer je sve u vezi tog projekta, kako kaže, već rečeno. Ona je podsetila da su Ministarstvo kulture i stručne službe detaljno pogledale i podržale projekat i da se kreće u realizaciju.

ŠTA JE MAJA GOJKOVIĆ OBEĆALA ZA MILENINU GALERIJU

„Početkom septembra se očekuje raspisivanje javne nabavke za prvu fazu projekta koja obuhvata izgradnju nove galerije u dvorištvu i uređenje partera. Za prvu fazu su obezbeđena sredstva i ako se uspešno sprovede javna nabavka izgradnja bi trebalo da počne krajem ove godine“, kaže Dabić i dodaje da se u toku 2022. godine očekuje završetak prve faze.

Grad Požarevac izdvojio je skoro 66 miliona dinara iz budžeta za projekat rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje Galerije „Milena Pavlović Barili“, a Ministarstvo kulture 20 miliona.

Podsećamo da je deo požarevačke javnosti burno reagovao na projekat rekonstrukcije Milenine galerije i da je na javnoj prezentaciji, koja je održana 25. marta 2019. godine, izneto nekoliko primedbi. Komisija za planove je odbila taj urbanistiški projekat uz određene primedbe. 

Jedna od glavnih primedbi se odnosila na sadržaje u objektu. Traženo je da se izbace ugostiteljski sadržaji u podrumu i na krovnoj terasi i da se oni kao teme isključe. Ova primedba je prihvaćena u novom idejnom rešenju, a na novom objektu je predviđen zeleni krov.

Jedna od primedbi bila je da se razmotri mogućnost vraćanja elemenata autentične fasade koja je postojala na objektu srušenom 1961. godine i da se uskladi sa ambijentalnom kulturnom celinom grada Požarevca, na čemu „Zaštitari Mileninog doma“ i dalje insistiraju.

Fotografija Mileninog doma,izgled do rušenja 1961.godine

Pri izradi novog projekta ova primedba nije prihvaćena zato što je Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva, u  uslovima koje je izdao naveo da  u likovno oblikovanom smislu uličnog objekta treba planirati savremenu arhitekturu skladnije linije i oblika, a za dograđeni objekat se na navodi da se u likovnom oblikovanom smislu može planirati savremena arhitektura, a da kopiranje stilskih elemenata dekorativne fasade plastike sa fasada u okruženju nije dozvoljeno. Poštujući te uslove Centar za planiranje urbanog razvoja je predložio idejno rešenje koje je bilo na javnoj prezentaciji i potom usvojeno.