Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Nekada su sve žene u Stamnici ali i šire znale da predu vunu, a danas je to prava retkost. Savremeni način života je učinio da mlade žene budu sve manje zainteresovane da uče ovaj zanat od svojih majki i baka. To je retkost, ali ipak ima žena koje čuvaju ovu tradiciju od zaborava i prenose je na mlađe generacije.
Milijana Joksimović iz Stamnice, 1981.godište, poznata je u petrovačkom kraju a i šire, po starom zanatu koji je gotovo izumreo u Srbiji – predenju vune. Ona je to učila od malena od svoje bake Dikice.
“Moja majka zna da prede, ali mene je baka to naučila jer je imala više vremena i radila je to svakodnevno. Baka mi je prenela zanat i ljubav prema predenju. To je kao zaraza, kada se uzme preslica u ruke nema ispuštanja dok se cela vuna ne potroši, toliko je to zabavno”, započinje priču Milijana.
Milijana Joksimović
Predenje vune je zapravo složen proces koji počinje od šišanja ovaca, sledi pranje vune u reci, pa dračenje vune kroz češalj, potom se stavlja u preslicu i prede dva ili tri puta. Takva vuna se potom koristi za pletenje čarapa ili drugih proizvoda, objašnjava naša sagovornica.
“Ja znam ceo taj proces izrade. To nije teško raditi ali zahteva vreme, a mi sa ovim brzim načinom života nemamo vremena za tako nešto. Fizički uopšte nije naporan posao, zbog toga su to radile bake koje nisu mogle da rade druge fizičke poslove u polju”, priča Milijana.
Njene vešte ruke došle su do izražaja na manifestacijama u kojima je učestvovalo kulturno-umetničko društvo iz Stamnice. Pored igre i pesme, predstavljali su se i ovim starim zanatom. Na festivalu vlaškog narodnog stvaralašta “Omoljanca” koji se održava u Ceremošnji osvojila je prvo mesto.
Najveštije ruke
“Na takmičenjima u predenju vune nema vremena za ceo proces, već se kretalo od dračenja. Preslica mora da bude prazna kao i vreteno i onda se kreće sa opranom vunom - prođe se kroz češalj, odnosno drači, i onda ide kroz preslicu i upreda se vuna. Na tom takmičenju se ocenjivao kvalitet i finoća vune”, objašnjava Joksimović i dodaje da što više vuna prolazi kroz češalj ona je mekša i lepša.
Nažalost, ta manifestacija više ne postoji, a bila je jedina tog tipa u Braničevskom okrugu, tako da se više ne takmiči, ali ovaj stari zanat predstavljaju na različitim kulturnim događajima u Srbiji i na manifestaciji u Stamnici.
U selima se mahom živelo od ovčarstva i poljoprivrede. Nije bilo drugog zanimanja za žene koje nisu bile školovane. Svaka kuća je imala ovce i sa tom vunom oni su morali nešto da rade i prihoduju. U Homolju su pre šest godina postojale dve ili tri vunovlačare, a danas ne radi nijedna. Vreme se drastično promenilo, danas retko koje domaćinstvo ima ovce.
Baka joj je, kaže, pričala, da su sve mlade žene u selu u njeno vreme znale da predu vunu, da se ta tradicija prenosila sa kolena na koleno, ali njihove ćerke nisu imale interesovanje da nauče i danas komšinice njene majke ne umeju da predu. Malo je žena u Srbiji koje znaju da predu vunu, svega nekoliko starijih žena je viđala na manifestacijama širom Srbije, a mlađih nema. Zato ona ima misiju da sačuva ovaj stari zanat od zaborava i uspeva u tome.
Ljubav prema predenju prenela je na svoju ćerku Laru, koja sa 14 godina zna sve o ovom zanatu. Pored toga, Miiljana održava i radionice za decu. Nedavno je u školi u Stamnici prezentovala predenje vune.
Ćerka Lara takođe zna da prede
“Nedavno su petaci i osmaci imali predavanje o epskim pesmama, u sklopu čega se pričalo o predenju. Nastavnica srpskog me je zamolila da donesem preslicu u školu i prezentujem deci i ja sam se rado odazvala pozivu. Deca su bila oduševljena”, ističe ona i dodaje da je raduje što i među vršnjakinjama njene ćerke ima zainteresovanih i tokom zimskog raspusta hoće da ih Milijana uči da predu.
Oprema za pletenje stara više od 50 godina
Oprema za pletenje koju je Milijana nasledila od svoje bake i dobila od jedne bake iz Melnice stara je više od 50 godina. Čak i kada bi neko sada želeo da prede i da se ozbiljno time bavi teško da bi mogao da nabavi preslicu, vreteno pa čak i vunu, tako da je to još jedan problem koji utiče na izumiranje ovog zanata.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Petrovčanke – opstanak u njihovim rukama“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po javnom pozivu za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Petrovac na Mlavi radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
