Međutim, i posle 100 godina od otkrića insulina, u svetu još uvek nije obezbeđena potpuna dostupnost dijabetološkoj, zdravstvenoj zaštiti svim osobama obolelim od dijabetesa.

Kako navodi  Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, potrebno je da lekovi, nove tehnologije, podrška i zdravstvena zaštita budu dostupni svim osobama sa dijabetesom i da donosioci odluka povećaju ulaganja u zdravstvenu zaštitu i prevenciju.

Tema Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 2021–2023. je „Dostupnost dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti: obrazovanjem za bolje sutra”.

Svaka deseta odrasla osoba u svetu (537 miliona) ima dijabetes. Očekuje se da će broj obolelih do 2030. godine porasti na 643 miliona, a do 2045. godine na 783 miliona. Svaka druga odrasla osoba sa dijabetesom (44 odsto) ne zna da ima ovu bolest. Većina obolelih ima tip dva dijabetesa.

Tri četvrtine osoba sa dijabetesom živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodom. Više od 1,2 miliona dece i adolescenata (0–19 godina) živi sa tipom jedan dijabetesa. Ova bolest je 2021. godine bila povezana sa 6,7 miliona smrtnih ishoda.

Na dijagnostiku i lečenje dijabetesa u svetu 2021. godine potrošeno je najmanje 966 milijardi dolara – 9 odsto ukupnih troškova zdravstvene zaštite.

Dijabetes u Srbiji

Procenjuje se da oko 460.000 odraslog stanovništva Srbije zna da ima dijabetes. Kod približno 36 odsto obolelih (250.000) on još uvek nije otkriven, tako da ukupan broj obolelih (otkrivenih i neotkrivenih slučajeva) iznosi oko 710.000.

Dijabetes se često otkriva slučajno, kada je bolest uznapredovala i komplikacije nastupile. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, gotovo jedna trećina  pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa.

U našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3.400 osoba. U 2021. godini Srbija je na osnovu standardizovane stope mortaliteta od 16,3 na 100.000 stanovnika pripadala grupi evropskih zemalja sa visokim stopama umiranja od ove bolesti.

Dijabetes je nezarazna bolest koja je potencijalno opasna po život i može imati teške posledice na pojedince, njihove porodice, zdravstvene sisteme i nacionalne ekonomije. Kasno otkrivanje dijabetesa, neadekvatno lečenje i nedostatak podrške pacijentu, može dovesti do ozbiljnih i po život opasnih komplikacija, kao što su: srčani ili moždani udar, otkazivanje rada bubrega, slepilo i amputacija donjih ekstremiteta.

Kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika i osoba sa dijabetesom je osnovni preduslov optimalne dijabetološke zdravstvene zaštite: ranog otkrivanja dijabetesa, dobre kontole bolesti i sprečavanja nastanka njegovih komplikacija, piše Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.