Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Milijada Maksimović iz Krepoljina crtanjem i slikanjem bavi se od ranog detinjstva. Njeni počeci u ovoj maloj sredini bili su teški, ali je uspela da unovči svoj talenat kao jedna od retkih žena koja u žagubičkom kraju ima ovu kreativnu veštinu i umeće.
Milijada Maksimović živi i stvara u Krepoljinu. Od rođenja je imala talenat i ljubav prema crtanju, što je još u osnovnoj školi prepoznao njen nastavnik likovnog.
,,Oduvek sam znala da crtam. Sećam se da sam u osnovnoj školi bila ljubimica nastavnika likovnog, te sam po njegovom dopuštenju, uglavnom na časovima crtala ono što sam želela, za razliku od ostale dece koja su morala da rade po planu i programu”, priseća se naša sagovornica.
Ona je potom završila srednju Pedagošku školu u Negotinu, ali je kroz celo školovanje negovala ljubav prema crtanju. Na predlog i uz pomoć tadašnjeg direktora osnovne škole u Krepoljinu, organizovala je i prvu manju izložbu svojih crteža na papiru 1998. godine.
Nakon te izložbe poželela je da se oproba i u slikarstvu.
Deo njenog slikarskog opusa
,,Moj početak u slikarstvu bio je težak, s obzirom na to da u maloj sredini u kojoj živim nisu postojale prodavnice ovog tipa, pa sam morala da odlazim u Kragujevac da kupim platno i boje. U likovnim i slikarskim školama učite tehniku slikanja i crtanja, na koji način se mešaju boje, a ja sam sve u potpunosti morala sama. Kompoziciju i dan danas radim po osećaju, a ispravljanje grešaka učila sam iz iskustva. Škola jeste bitna za neke stvari, ali ako nešto umete da radite i volite, onda nije presudna“, priča Milijada.
Do sada je imala oko 15 kolektivnih i samostalnih izložbi, a izlagala je u Majdanpeku, Žagubici, Požarevcu i Švajcarskoj. Ova samouka slikarka je u Udruženju likovnih umetnika Homolja od osnivanja 2005. godine.
Nedavno održana izložba u Žagubici
Inspiraciju, kaže, najviše crpi iz svog unutrašnjeg bića, a priroda je njen pokretač.
,,U mom radu preovladavaju pejzaži, mrtva priroda i apstrakcija. Volim da slikam cveće u različitim formama, ženske figure, mitska bića… Sve zavisi od trenutka. Najviše radim uljanim bojama, a u poslednje vreme i akrilom na platnu. Na mojim slikama dominira vedar ton i jarke boje”, kaže naša sagovornica.
Na njenim slikama dominira vedar ton
Od 2000. godine, kada je počela da slika na platnu, do danas nije nailazila na loše komentare. Porodica joj je oduvek bila najveća podrška, a meštani su uglavnom ili nezainteresovani ili oduševljeni njenim slikama. Ipak, po njenim rečima, teško je biti žena u slikarstvu gde god da živite i odakle god da dolazite.
,,Teško je biti žena u svetu slikarstva, s obzirom na to da muškarci imaju mnogo više vremena, jer ne moraju da kuvaju ručak, neguje decu... U selu radim sve što rade i druge žene - imam stoku, zemlju, kuću, porodicu, domaćinstvo”, ponosna je Milijada.
Slikarsko iskustvo ove Krpoljinke je bogato, do sada je uradila više od 100 slika. Proces njihove izrade dešava se između dva posla, odnosno onda kada ima slobodnog vremena.
,,Retko kada imam slobodnog vremena da odem u prirodu i slikam. Taj proces se uglavnom dešava noću, kada ukućani spavaju. Ponekad pravim i fotografije prirode i nekih detalja telefonom, pa ih naslikam kada imam vremena”, kaže ona dodajući da joj je oko dva ili tri dana potrebno za jednu sliku.
Motivi iz prirode
Ipak, uspela je da od hobija nešto i zaradi. Bilo je kupaca iz Nemačke i Italije, ali i kod nas. Nekoliko slika je i poklonila meštanima Krepoljina.
,,Znam kakvo je stanje u Srbiji i da su ljudima potrebne pare za život, zbog čega im slike prodajem za simboličnu sumu. U slikarstvu ima dosta troškova, ali se oni ne ogledaju samo u novcu, već i u emociji koju ste uneli, radu i celom putu koji ste prešli da biste neko delo stvorili. Cena nikada nije dovoljno adekvatna. Ja sam zadovoljna ako prodam neku sliku, ali da živim samo od toga umrla bih od gladi”, iskrena je.
,,Svetovid“ - njena najomiljenija slika
Konstatuje da mlade ljude danas ne zanima ova vrsta umetnosti, pa je zabrinuta i za opstanak slikarstva.
,,Iako je danas lakše nego kad sam ja počinjala i sve je mnogo dostupnije, mladi su ipak okupirani nekim drugim stvarima. Digitalno slikarstvo nam preuzima posao, štampanu sliku na platnu možete da kupite bilo gde. Slikarstvo bi trebalo da bude nešto što se radi rukom i srcem, a ne samo da bude dopadljivo za oko. Ova umetnost je u problemu sa novom tehnologiju i odumire vremenom“, smatra Milijada.
Ipak, odlučna je da ona istraje. U sebi, kaže, i dalje oseća ljubav zbog koje će se slikanjem baviti do kraja života.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Uloga i značaj žena u lokalnoj zajednici – primeri dobre prakse” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2023. godini.
- Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.
