How Good Of A Friend Are You Really?
Da sve što hoćeš to i možeš, dokaz je Veljko Milosavljević iz Nabrđa, učenik šestog razreda osnovne škole „Sveti vladika Nikolaj“ u Bradarcu,koji je odličan učenik i fudbaler Crvene zvezde.
„Igrao sam sa drugarima fudbal, jako mi se svideo i zamolio sam roditelje da me odvedu na prvi trening. Tako sam počeo. Svideo mi se ovaj sport već na prvom treningu. To je bilo u FK Pressing u Požarevcu“, seća se Veljko kao da je na polovini karijere, a ne još uvek na početku po godinama.
Za njega drugi sport nikada nije ni bio opcija. Fudbalom se bavi otkad zna za sebe, a i njegov tata je nekada trenirao, pa u njemu ima snažnu podršku.
„Iskreno treniram najviše zbog sebe, jer baš volim fudbal. Od rođenja sam se igrao s loptom. Košarka mi nije bila zanimljiva jer se igra rukama i uvek sam imao utisak da je isuviše lako. Za fudbal treba mnogo više vremena, više treninga. Po mom mišljenju, teže je igrati fudbal od drugih sportova, jer je znatno teže izvesti određene poteze nogama, ima raznih metoda, driblinga, postavljanja taktike“, uveren je dvanaestogodišnji Veljko.
Nakon pobede na turniru u Štutgartu
Iako zvuči neverovatno, u redove Crvene zvezde prešao je samo godinu dana nakon prvog treninga.
Sa svojim prvim timom je često putovao, igrali su dosta turnira, pa i protiv Crvene zvezde. Nakon jedne takve utakmice, trener Zvezde tražio je broj telefona njegovih roditelja.
„Tata se tu dvoumio, jer sam bio jako mali. Međutim, njegov drug čiji sin takođe igra u Zvezdi rekao mu je da oni zovu samo jednom, neće mnogo takvih prilika biti. Tada sam imao šest godina“, seća se mladi fudbaler kako je iskoristio svoju prvu šansu.
Dodatno opterećenje je što su treninzi u Beogradu, a on pohađa školu u Bradarcu. Međutim, ne žali se. Svako jutro ide u školu i svako popodne putuje za Beograd na fudbalski trening.
Pehar sa turnira u Sarajevu
Kaže da je jako naporno, ali to se po njegovim rezultatima nikada ne bi reklo. Osim što je često najbolji štoper na turnirima, on je i odličan učenik, izdvojen kao najbolji i najoperativniji u svom odeljenju.
„Jeste naporno, ali jednostavno kad nešto voliš, ne može da bude teško“, tvrdi Veljko Milosavljević.
Smatra da je tome doprinelo i to što su mu roditelji bili dobri učenici u školi, pa se isto podrazumeva i za njega. Zato se često dešava i da uči u autu na putu do treninga, jer mu je često potreban svaki slobodan minut za učenje, da bi održao rezultate.
U vožnji se lakše gubi koncentracija, pa mora bolje da se fokusira, kaže Veljko, a kada se vrati kući, mama proverava spremnost za sutrašnji čas. Jer, koliko je ocu važan fudbal, toliko je majci obrazovanje.
Zato je on odlučio da bude uspešan na oba polja, i to mu lako polazi za rukom.
Za svoju školu osvojio je prvo mesto u atletici na opštinskom takmičenju
„Mislim da mi više leži fudbal, jer ga više volim. Volim matematiku. Tu sam takođe dobar“, potvrđuje Veljko.
Fudbaleri koji ne odustaju od svog obrazovanja donedavno su bili prilično retka pojava. Međutim, za Veljka je potpuno logična odluka da upiše Sportsku gimnaziju, a kasnije i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
O svojim planovima kaže da bi i sa fakultetom, najviše voleo da bude fudbaler.
Zbog fizičkih predispozicija poput visine, snage i slično, već se dokazao na mestu štopera.
Smatrao bi da je njegova karijera uspešna, kada bi jednog dana zauzeo mesto svog omiljenog igrača Virdžil van Dajka (Virgil van Dijk) u Liverpulu.
„On ima dosta dobrih poteza, a najviše mi se sviđa njegova igra glavom“, objašnjava Veljko zašto ceni svog heroja i dodaje da bi naravno i on voleo da nauči neke od njih.
Na turniru u Nemačkoj Veljko je sa Crvenom zvezdom osvojio prvo mesto, a on je proglašen najboljim defanzivcem
Svojim najvećim uspehom u dosadašnjoj karijeri smatra to što sa svojim klubom redovno osvaja turnire u zemlji i Evropi. Posebno je ponosan na prvo mesto na turniru u Munderkingenu u Nemačkoj 2019. godine.
Kako to često biva i na ovom turniru proglašen je najboljim defanzivcem.
Naravno, osim toga što je igrač, on je i navijač Zvezde, zbog čega mu još više znači što je dovoljno dobar da igra u svom omiljenom klubu.
Ovaj tekst deo je serijala „Sistem vrednosti“ koji podržava kompanija „Market parket“ iz Požarevca.