How Good Of A Friend Are You Really?
Nacionalni savet Vlaha pokrenuo je uvođenje bogosluženja na vlaškom jeziku, a molitva „Oče naš“ prevedena na vlaški i 2017. godine pročitana u Patrijaršiji, ali protonamesnik Marko Mitrović kaže da po tom pitanju nisu dobili nikakvu saborsku odluku niti akt Svetog arhijerejskog sinoda.
Selo Voluja pripada opštini Kučevo i nalazi se na oko 60 km jugoistočno od Požarevca u gornjem Zviždu, na magistralnom putu za Majdanpek. Ovo selo je jako razuđeno, ima oko 400 domaćinstava u kojima pretežno živi vlaško stanovništvo baveći se poljoprivredom, stočarstvom ili radeći u majdanpečkim rudnicima.
Voluja ima osmogodišnju školu, ambulantu sa apotekom, poštu, Dom kulture, mesnu zajednicu, FK „Polet“, kao i brojna aktivna udruženja i dva kulturno umetnička društva, zahvaljuju'i kojima se mogu pohvaliti i brojnim manifestacijama. Kroz Voluju protiče zlatonosna reka Pek, a u neposredoj blizini ovog razuđenog naselja nalazi se i arheološko nalazište „Kraku Lu Jordan“ koje datira iz trećeg veka i proglašeno je za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Odnedavno naselje ima i svoju crkvu posvećenu Svetoj Petki. Dugo su meštani bili prinuđeni da svoje verske obrede obavljaju u crkvama okolnih naselja. Ta želja za izgradnjom crkve odavno je bila prisutna u narodu i najzad je izgradnja započeta 2013. godine. Danas je ovo najmlađa bogomolja u okolini, a pripada drugoj kučevačkoj parohiji Braničevske eparhije, čiji je paroh protonamesnik Marko Mitrović.
Otac Marko, koji je rodom iz Valjeva, od novembra 1998. godine je u ovom kraju. Dvanaest godina je službovao u Mišljenovcu, a od januara 2011. je u parohiji u Kučevu. U protekle dvadeset tri godine njegovo službovanje je obeležilo potpuno renoviranje crkve u Mišljenovcu i izgradnja crkve u Voluji.
Hram Svete Petke u Voluji (levo) i Hram Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Mišljenovcu (desno)
„Crkvu čini verni narod sa episkopom, sveštenicima i đakonima u liturgijskoj zajednici. Učestvovanjem u liturgiji tj. pričešćivanjem se sjedinjujemo sa Hristom i time postajemo svi jedno u Isusu Hristu u kome se prevazilaze bilo kakve nacionalne, etičke i estetske razlike i podele. Jer u crkvi „nema ni Jevrejina ni Grka, ni divljaka ni Skita, ni roba ni slobodnoga, nego je sve u svemu Hristos“ (Kol.3.11.)“, veli sveštenik Marko.
U izgradnji hrama u Voluji koji još nije potpuno završen, po njegovim rečima, od samog početka učestvuje verni narod, lokalna samouprava, kao i Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. U okvirima ove parohijske zajednice nije bilo zahteva za vršenjem bogosluženja na vlaškom. Ta praksa je nepoznata našem sagovorniku i on dodaje da je bogoslužbeni jezik naše crkve crkvenoslovenski, s tim što su pojedine bogoslužbene knjige i tekstovi prevedeni na srpski.
Nacionalni savet Vlaha pokrenuo je uvođenje bogosluženja na vlaškom jeziku, a molitva „Oče naš“ prevedena na vlaški i 2017. godine pročitana u Patrijaršiji, ali protonamesnik Marko kaže da po pitanju uvođenja vlaškog jezika u bogosluženje nisu dobili nikakvu saborsku odluku niti akt Svetog arhijerejskog sinoda.
„Sveti arhijerejski sabor naše crkve na čelu sa patrijarhom, saborskim odlukama definiše, uređuje i sprovodi misiju crkve i organizaciju bogoslužbenog života u svim eparhijama naše crkve širom sveta“, objašnjava otac Marko.
Otac Marko Mitrović
Govoreći o specifičnim vlaškim običajima i njihovom uklapanju u crkvene obrede, ovaj sveštenik kaže da su gotovo svi narodni običaji našeg naroda nastali iz praktičnih razloga. Budući da je vlaški narod vekovno pravoslavan i veoma pobožan, njihovi običaji u velikoj meri prožeti su hrišćanskim etosom i nisu u suprotnosti sa crkvenim obredom i tipikom.
Što se tiče pojave hramova Rumunske pravoslavne crkve na području Istočne Srbije, naš sagovornik smatra da je to pitanje koje bi trebalo da reše dve patrijaršije.
„Pitanje granica crkve kanonskih i blagodatnih i pitanje narušavanja kanonskog poretka jeste povod za razgovor na nivou dve patrijaršije, a one će to rešiti u duhu jedinstva i sabornosti, što je bila i preporuka Svetog i Velikog svepravoslavnog sabora na Kritu 2016. na kome su učestvovale i srpska i rumunska crkva“, objašnjava otac Marko.
Nimalo strano, čak postaje i uobičajeno udruživanje kulturno umetničkih društava sa crkvama ili manastirima. KUD „Štule“ iz Voluje, kaže sveštenik, učestvuje u izgradnji Hrama Svete Petke u svom selu, i proslavlja slavu Prepodobnu mučenicu Paraskevu kao svoju zaštitnicu. Zahvaljujući ovoj lepoj saradnji, nakon liturgije i crkvenog obreda održava se manifestacija„ Dani Svete Petke“ u crkvenom dvorištu sa bogatim i prigodnim kulturno umetničkim sadržajima.
Liturgija u slavu Prepodobne mučenice Paraskeve (Trnove)
KUD „Štule“ je osnovano 2017. godine sa motivom da sačuva tradiciju igranja na štulama. Međutim, u toku osnivanja i pisanja statuta njihov zadatak se proširio na okupljanje dece, omladine i odraslih u cilju bavljenja amaterskim kulturno umetničkim stvaralaštvom, negovanjem tradicije i običaja, očuvanjem i prezentacijom starih zanata, stvaranjem boljih uslova života na selu, ali i da doprinesu razvoju turizma.Tako ovo društvo pored folklornih aktivnosti može da se pohvali i sekcijom ručnih radova kao i dramskom sekcijom, objašnjava predsednica KUD-a „Štule“ Rozica Dragojlović.
„Pošto smo želeli da imamo i svoju manifestaciju došli smo na ideju da to bude dan kada je naša crkvena slava. Predlog smo izneli našem svešteniku Marku Mitroviću koji je podržao našu ideju. Tako smo u saradnji sa crkvom u Voluji organizovali našu prvu manifestaciju „Dan Svete Petke“ 8. avgusta 2018. godine, a takođe smo taj dan počeli da slavimo i kao slavu našeg KUD-a. Na naše veliko zadovoljstvo tog dana se okupio veliki broj meštana, gostiju, kulturno umetničkih društava koji su izveli program ispred naše crkve. Organizovanjem ove manifestacije želeli smo da doprinesemo zbližavanju ljudi, ali i da pomognemo da se nastave radovi na našoj crkvi koja je još u izgradnji. KUD„Štule“ je nastavio svoju saradnju sa crkvom i mimo ove naše manifestacije i pomaže kiliko je u mogućnosti“, kaže ona.
Manifestacija „Dan Svete Petke“ ispred istoimenog hrama u Voluji
Rozica Dragojlović radi kao učiteljica u OŠ „Slobodan Jović“ u Voluji. Poslednjih šest godina predaje „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“. Pored toga član je Nacionalnog saveta Vlaha i zamenik predsednika Odbora za obrazovanje. Učestvovala je u izradi planova i programa za osnovnu školu i deo je tima za izradu udžbenika. Poslednjih godina bavi se i prevođenjem na vlaški jezik.
Njen maternji jezik je vlaški, a kao većina njenih vršnjaka, kaže, srpski jezik je naučila u školi. Tada im je bilo zabranjeno da govore vlaškim jezikom čak i za vreme odmora. Kada danas o tome razmišlja, ne misli da je tu bilo neke zle namere, već da su učitelji želeli da što brže i što bolje nauče srpski. Kasnije su, veli ona, nastavili da međusobno komuniciraju na srpskom, dok su u porodicama razgovarali na vlaškom.
Rozica Dragojlović, predsednica Kulturno umetničkog društva „Štule“
“Pošto sam rođena 1964. godine u vreme komunizma, o crkvi u detinjstvu nisam znala gotovo ništa, pogotovo što u Kaoni, selu gde sam rođena, nismo ni imali crkvu. Ljudi su slavili slavu, ali nisu svi prihvatali da im u kuću dođe sveštenik i sveti vodicu uoči svetkovina, kao što su se i mnoge sahrane odvijale bez prisustva sveštenika. Vremenom su se stvari menjale. Crkva je postala sve više deo našeg života. Ja sam krštena u dvadeset četvrtoj godini u Srpskoj pravoslavnij crkvi i to je bio moj izbor. Za sebe mogu da kažem da sam pripadnica vlaške nacionalne manjine i srpske pravoslavne vere“, tvrdi Rozica.
Ona bi volela, a misli da bi i većina Vlaha volela, da sluša liturgiju na vlaškom jeziku. Upoznata je da je molitva „Oče naš“ prevedena na vlaški i pročitana u Patrijaršiji. Kao član Nacionalnog saveta Vlaha zna da je pokrenuto pitanje uvođenja bogosluženja na vlaškom i da je to jedan od zadataka Odbora za verska pitanja. Da bi se sve to ostvarilo, smatra Rozica, potrebno je vreme i stručna lica koja će sve adekvatno prevesti, jer nije dovoljno samo imati sveštenika koji govori vlaški.
Poznato joj je da se u nekim mestima Istočne Srbije grade rumunske crkve i da dolaze rumunski sveštenici koji ubeđuju vlaško stanovništvo da su u stvari Rumuni i da bi trebalo da podrže izgradnju njihovih hramova.
„Moje lično mišljenje je da ovim hramovima nije mesto u selima u kojima ne žive Rumuni. Smatram da taj određeni broj ljudi koji se izjašnjava kao Rumuni to čine kako bi lakše, uz rumunski pasoš, našli posao na teritoriji Evropske unije. Takođe smatram da ovo pitanje treba da se reši između dve crkve, “, zaključuje Rozica Dragojlović.
KUD “Štule”
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Versko pitanje od posebnog značaja za Vlahe u Srbiji” koji realizuje udruženje “KORENI”.