Vlaško pismo u službi unapređenja multikulturalnosti (FOTO)

Braničevo

Društvo

Vlaško pismo u službi unapređenja multikulturalnosti (FOTO)

Foto: Ivan Jovanović

How Good Of A Friend Are You Really?

Poznavanje vlaškog jezika omogućava mapiranje i afirmaciju vlaškog kulturnog nasleđa kao deo kulturnog blaga Srbije, a takođe i stvaranje savremene umetnosti.

“Vlaški govor sa elementima nacinalne kulture” je izborni predmet za koji se roditelji i učenici starijih razreda prijavljuju na kraju svake školske godine. Nije nepoznanica da u pojedinim školama nastavu na vlaškom prate i deca drugih nacionalnosti. To je multikulturalnost na delu, jer se na ovim časovima pored jezika učenici upoznaju sa tradicijom i običajima Vlaha što doprinosi multietničkom poštovanju i boljem međusobnom razumevanju.

U Braničevskom upravnom okrugu se poslednjih godina beleži enormno smanjenje stanovništva. Pored radno sposobnih građana, veliki je broj dece školskog uzrasta koja odlaze u inostranstvo sa roditeljima.. Čitave porodice se iseljavaju u potrazi za poslom, gase se ognjišta, a sa njima i škole.

U borbi za opstanak u ovom okrugu u kome je većinsko vlaško stanovništvo u 64 naselja, obrazovanje na maternjem jeziku je jedan od načina za osnaživanje vlaške populacije.  To su shvatili predavači u Osnovnoj školi “Slobodan Jović” u Voluji kod Kučeva, u čijem sastavu se nalaze područna odeljenja u Duboki i Radenki. Rezultat njihovog zalaganja i predanog rada je iz godine u godinu sve veći broj dece prijavljenih za praćenje nastave na maternjem jeziku.

Učitelj Živorad Žulumović

Škola u Voluji prednjači u prijavljenim učenicima za nastavu na maternjem jeziku koja se odvija od 2017. godine.  Ove godine 80 đaka prati  predmet “Vaški govor sa elementima nacionalne kulture”.

“Malo je učenika koji govore vlaški. Većina razume vlaški govor, ali imamo i one učenike koji ništa ne razumeju. U pitanju su deca koju roditelji nisu naučili da govore vlaški, a najčešći razlog za to je što su im majke srpskog porekla. Sa njima radimo kao sa prvacima, slovo po slovo, reč po reč. Najbrže se nauče pesmice i kroz predstavljanje mnogobrojnih vlaških običaja. Trudim se da ovi časovi budu deci interesatni. Pre korone smo uglavnom radili grupno, učenici su pomagali jedni drugima. Sada radimo onlajn, deci šaljem pisani materijal i video snimke. Govor vežbamo preko video poziva i mreža”, kaže učitelj Živorad Žulumović koga navode za glavnog “krivca” što se u školi sa posebnom pažnjom neguje vlaško kolo na štulama. Učenici ove škole i fudbal igraju na štulama što pretstavlja posebnu atrakciju.

 

Jesen u holu OŠ “Slobodan Jović” u Voluji.

U školi se ove godine željno isčekuju novi udžbenici i radne sveske koje je najavio Nacionalni savet Vlaha u čijoj je nadležnosti njihova priprema i štampanje. Time bi se umnogome poboljšao kvalitet nastave, smatra učitelj Žulumović.

“Malo ljudi zna da postoji vlaško pismo i jako malo njih ga koristi. U našoj školi učenici su prilično zainteresovani za ovaj predmet. Roditelji su zadovoljni i podržavaju učenike. “Vlaški govor sa elementima nacionalne culture” je izborni predmet i deca se dobrovoljno izjašnjavaju za učenje.  Pošto se broj njih svake godine povećava, to nam govori da učenici baš vole da uče ovaj predmet”, zaključuje Žulumović.

Područno odeljenje Osnovne škole “Slobodan Jović” u Duboki,odeljenje učiteljice Svetlane Bešinović, ima 25 učenika. Ona kaže da oni već govore vlaški ali upotrebljavaju mali fond reči i  nedostajuće reči izgovaraju na srpskom.

„Kao predavač trudim se da časovi na maternjem jeziku budu drugačiji od ostalih. Obično pogledamo neki video snimak ili film gde učenici mogu čuti vlaški govor i videti običaje iz različitih krajeva Srbije. Onda analiziramo odgledani sadržaj, zapišemo najbitnije, a u zavisnosti od uzrasta učenika, nacrtamo karakteristične momente“, kaže Svetlana i dodaje da za nastavu ima sve potrebno i da bi jedino ambijentalna nastava mogla da doprinese boljem kvalitetu.

 

Detalj iz školske zbirke

Ona smatra da je jezik i kultura jednog naroda osnov postojanja nacionalnog identiteta i da su Vlasi svoju posebnost sačuvali kroz vekove.

„Vlasi još uvek ne koriste vlaško pismo jer su ovo mlade generacije koje ga uče. pa se može očekivati da ćemo u budućnosti moći da zapišemo sve što smo kao narod sačuvali do danas. Učenike i roditelje veoma interesuje nastava na vlaškom, a mislim da bi motivacija bila veća kada bi se organizovala tematska predavanja i seminari za roditelje. Dobar je argument da ova nastava može da pomogne prilikom učenja latinskog jezika. U praksi se pokazalo da su u velikoj prednosti ljudi koji znaju vlaški jer im to pomaže prilikom učenja drugog stranog jezika iz iste grupe jezika“, zaključuje Svetlana.

U drugom odeljenju škole u Duboki ima 34 učenika kojima predaje učiteljica Mirjana Drikić.

„Na času vlaškog jezika govorimo na vlaškom, čitamo tekstove, pesme iz prošlosti, brojimo, učimo zagonetke, poslovice. Upoznajemo se sa starim običajima Vlaha i vrlo često slušamo vlašku muziku“, kaže ona.

Mirjana ima ideje koje bi mogle da doprinesu boljem kvalitetu nastave na maternjem jeziku. Ona planira posetu nekoj staroj vodenici, etno-kući, predavanje nekog starijeg meštanina sela na vlaškom jeziku o vlaškim običajima, izlete u prirodi na mesta koja se pominju u legendama, ekskurzije u druge okruge gde takođe učenici govore vlaški.

„Mislim da moramo nastavu da izmestimo iz učionica i da organizujemo izlete, jednodnevne posete nekoj drugoj školi u kojoj učenici takođe uče ovaj izborni predmet. Samim tim će i učenicima biti zanimljivije a i roditelji će biti motivisani da se opredele da njihova deca izučavaju vlaški jezik, upoznaju i ne zaborave tradiciju Vlaha“, kaže Mirjana.

 

Udžbenik- „Govor i kultura Vlaha“

Dodaje da je interesovanje za ovaj izborni predmet svake godine sve veće.

Učenici su radoznali, mi predavači se trudimo da im nastava bude što zanimljivija i mislim da to shvataju kao prednost, nikako kao prinudu. I roditelji su zainteresovani da deca uče i ne zaborave svoj maternji jezik. Postoji izreka „Koliko jezika znaš, toliko vrediš“, pa mislim da oni koji govore vlaškim jezikom i služe se vlaškim pismom svakako imaju perspektivu u budućnosti“, zaključuje Mirjana.

U područnom odeljenju OŠ „Slobodan Jović“ u Radenki  „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” uči se od školske 2018/2019.godine. Trenutno nastavu pohađa 16 učenika a predaje im nastavnica Nešica Paunović.

“Na časovima  učenici govore svojim maternjim jezikom, upoznaju se sa običajima iz drugih krajeva gde se priča vlaški, čitaju, pišu, uče nove reči. Pokazuju veliko interesovanje za ovaj izborni predmet, a takođe i roditelji koji uče uz svoju decu jer se oni prvi put susreću sa vlaškim pismom. Jedino nam nedostaju novi udžbenici koje očekujemo ove godine”,  kaže nastavnica Nešica.

 

Osnovna škola “Slobodan Jović” u Radenki

Prema stepenu interesovanja učenika  i  njihovom odnosu prema ovoj nastavi, Nešica ocenjuje da oni svoje znanje vlaškog jezika vide kao svoju prednost.

“Svako ko u startu, od malih nogu, govori dva jezika i to još dva jezika iz dve različite grupe, slovenske i romanske, u prednosti je u odnosu na one koji govore samo jedan jezik. Oni koji ravnopravno koriste dva jezika mnogo lakše uče nove jezike.Većina dece u današnje vreme i ne nauči vlaški jezik kao ni običaje od roditelja, ne upoznaju se sa muzikom, iako potiču iz vlaške porodice. Za Vlahe je od posebnog značaja da poznaju svoju kulturu i time očuvaju nacionalni identitet, a to će se svakako postići u školama,” kaže ona.

 

Učenici u vlaškoj narodnoj nošnji

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Obrazovanje Vlaha na maternjem pismu – proces koji „tapka“ u mestu" koji preko Udruženja ”Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2020. godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top