Mlada Požarevljanka je nakon svega tri godine treniranja uspela prošle godine da osvoji  srebrnu medalju u juniorskoj konkurenciji i bronzu u konkurenciji seniora na svetskom prevenstvu u Južnoj Koreji. To joj je bio vetar u leđa da nastavi vredno da trenira.

Rad i trud dali su rezultate, na svetskom prvenstvu u bikini fitnesu, koje je održano u oktobru u gradu Santa Susana u Španiji, Milena Miletić osvojila je u obe kategorije zlato i time ispisala svetsku istoriju.

Požarevljanka okićena zlatom

Sa koliko godina si počela da treniraš i kako si se zainteresovala za bikini fitnes?

Prvi put sam u teretanu ušla sa 14 godina, skoro 15, i trenirala sam oko godinu dana kada me je primetio trener Aleksandar Trajić. Video je da sam ozbiljna, da znam šta radim, da sam odlučna i redovna na treninzima i rekao mi je da bih bila odlična bikini fitnes takmičarka.  Trebalo mi je oko godinu dana da odlučim i prelomila sam da želim da pokušam, tako da se može reći da sam nakon dve godine treniranja krenula da se spremam za takmičenje.

Kako se priprema za takmičenje u bikini fitnesu razlikuje od uobičajnog tvog treninga u teretani?

Shvatila sam da bukvalno dok nisam krenula da se spremam za takmičenje ja zapravo nisam ni trenirala. To je mnogo ozbiljnije treniranje, od tog trenutka trening je na prvom mestu pa onda sve ostale obaveze. Ima zaista dosta odricanja, u smislu da se hrana meri u gram, tačno znam šta i kada jedem. Trening mora svaki da se ispoštuje, nekada treniram i dva puta dnevno, tu su i kardio i vežbe sa tegovima. Dakle, ceo život mi se promenio.

Gde si se prvi put takmičila i kako je izgledao put do svetskog prvenstva?

Prvo sam se spremala za trofej Čačka gde su birali tim za reprezentaciju Srbije koji će učestvovati na balkanskom prvenstvu.  Već na tom prvom takmičenju sam zapala za oko selektoru i pozvao me je da učestvujem na balkanskom prvenstvu, koje je održano nedelju dana kasnije, gde sam uzela apsolutnu titulu u juniorskoj i seniorskoj kategoriji. To mi je otvorilo vrata za učešće na evropskim i svetskim takmičenjima.

Po godinama si u juniorksoj kategoriji, ali se takmičiš i u seniorskoj. U čemu je razlika između ove dve kategorije i kakva pravila za njih važe?

Od početka se takmičim u juniorskoj kategoriji kojoj pripadam po godinama – imam 18 godina i mogu da se takmičim do 23, a u seniorskoj kategoriji može da se takmiči bilo ko, ne postoji starosno ograničenje. Zato je uvek veća konkurencija u seniorskoj kategoriji i uvek bude više odraslih žena. Kada sam bila na svetskom prvenstvu sve žene su bile mnogo starije od mene. Pošto mi predstavljamo naše telo i mišiće mnogo je pogodnije kada je osoba starija jer su mišići zreliji. Svako od sudija daje poene, na većim takmičenjima bude ih uglavnom devet i pobeđuje onaj ko ima najviše bodova, a ukoliko se desi da dva takmičara imaju isti broj bodova onda glavni sudija presuđuje.

Prošle godine osvojila si na svetskom takmičenju koje je održano u Južnoj Koreji bronzu u seniorskoj kategoriji i srebro u juniorskoj, a ove godine na svetskom takmičenju u Španiji zlato u obe kategorije. Šta dalje?

Ispisala sam svetsku istoriju u mojoj kategoriji, nikada se u istoriji Srbije nije desilo da takmičarka uđe u top šest, a kamoli da uzme zlato. Nema veća titula od svetske tako da ću sledeće godine da branim titulu na svetskom prvenstvu koje će biti održano u Tokiju.

Milena Miletić, svetska šampionka

Da li sada imaš malo vremena za predah ili se već pripremaš za naredno takmičenje?

Stalno me pitaju da li sada mogu da se opustim, da jedem sve, da ne treniram... Trenutno radim na podizanju kilaže kroz kalorijski unos hrane. Stalno su tu treninzi, samo će možda biti manje kardio vežbi da bi bila manja potrošnja kalorija, ali sam uvek u trenungu. Kada se približi takmičenje, kada kažem da sam u pripremama, to znači da obaram kilažu. Na primer, za ovu jesenju sezonu pripreme su mi krenule krajem maja. Dakle, gotovo da nema predaha.

Da li se još neko u Požarevcu poput tebe bavi bikini fitnesom i koliko je to ovde popularan sport?

Koliko je meni poznato niko se ne bavi time osim mene. Možda se neko takmičio iz Požarevca ranije u Srbiji, ali na višem rangu takmičenja sigurno ne. Nije popularan sport ovde, možda zato što nema velikih novčanih nagrada kao u mnogim sportovima. Bodibilding je sport pete kategorije i država dodeljuje pet stipendija godišnje, tako da se ja uglavnom borim za tu stipendiju i ove godine sam se za nju izborila.

Porodica najveća podrška

Ko ti je najveća podrška od početka do danas?

Svi me u porodici podržavaju, ne znam ko mi više podrške pruža. Kada samo odlučila da pauziram prolećnu sezonu kako bi odmorila telo, svi iz porodice su bili razočarani misleći da sam ja odustala od takmičenja. Mnogo vole takmičenja, navijanje i radovanje kada dođe medalja i gotovo uvek idu sa mnom. Sestra je tu najvažnija jer me ona sređuje za takmičenje, a gleda se mnogo detalja poput šminke, frizure i boje tela.

Kako uspevaš da uskladiš obaveze u Požarevačkoj gimnaziji sa treninzima i takmičenjima?

Ja sam baš organizovana osoba tako da sve postižem, pored obaveza u školi i takmičenja sviram violinu u orkestru “Gvardija” kad god sam u mogućnosti.

Talentovana i za muziku