Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Kamenovo je svima poznato kao selo meda i uspešnih pčelara, mada se osim njih u ovom naselju kod Petrovca na Mlavi našao i još jedan proizvođač, ali ne meda, već sapuna, krema i melema.
Vesna Dobrosavjević, meštanka Kamenova, iz čiste radoznalosti i ljubavi prema prirodi prepustila se proizvodnji sapuna koji predstavljaju sastav svega onoga što u prirodi može da se nađe. Nakon što je ostala bez posla, rešila je da sebi nađe hobi, a ideja sa sapunima je došla iz knjiga koje je čitala. Štetnost sapuna koji se mogu naći u širokoj upotrebi, navela ju je da sama otpočne proizvodnju “ zdravih” sapuna.
Vesna Dobrosavljević
Čitajući o raznim biljkama, došla je na ideju da oproba sopstvenu recepturu i prvo je primeni u svojoj kući, na članovima porodice koji su imali problematičnu kožu. Prvi sapun od aktivnog uglja je namenila svom sinu koji je imao problem sa bubuljicama, a kasnije je pravila i deci iz komšiluka. Njen proizvod davao je rezultate, a pohvale koje je dobijala od korisnika navele su je da se ozbiljnije posveti tom poslu i stečeno znanje o bilju pretoči u kozmetiku. Rešila je da proizvodnju legalizuje i registruje svoje poljoprivredno gazdinstvo.
“Deca iz komšiluka su me izreklamirala. Imala sam dete koje su lekari poslali u Beograd na laser kako bi mu uklonili bubuljice,a oni su došli po moj sapun. Nisam ga prodala, jer sam smatrala da ako kožni lekar to nije mogao da izleči i mora da ide na laser, šta bih ja sa sapunom radila. Prošlo je desetak dana, a dečaku se lice očistilo,”priča Vesna za naš portal.
Potražnja za njenim proizvodima je rasla, a svake godine je uvodila nešto novo, pa su na red došli i melemi i kreme, koji su joj do tada bili potpuno strani. Potraga za pravom recepturom nije bila laka, pogotovo u vreme kada je dosta toga dostupno i teško je da se zadovolji potreba i želja potrošača.
“Kalina” je naziv njenih proizvoda koji su nazvani po seoskoj crkvici. Ova kozmetička linija je potpuno prirodna, a kako kaže Vesna, u sastav proizvoda ulazi samo ono što može i da se pojede. Med, propolis, svinjaska mast, loj, palmino i kokosovo ulje, samo su deo sastojaka.
“Kalina” proizvodi
U saradnji sa kolegama koji se bave ovim poslom saznala je da neki proizvođači smatraju da sapun nije lekovit jer se pravi od otpadnih masti. Ona se ne slaže s tim, jer su njeni sapuni prirodni i mnogo puta su se pokazali kao lekoviti. Sapuni su hipoalergijski, u njihov sastav ide pročišćena domaća svinjska mast i loj, koji se kuvaju u nekoliko voda. Pomogli su, kaže Vesna, u lečenju psorijaze, ekcema, u borbi sa suvom ili masnom kožom…
Sapuni od pridodnih sastojaka
“Ja verujem u prirodu. Ponosna sam jer koristim sve ono što je prirodno. Jedino što nije iz prirode je kaustična soda, jer bez nje sapun ne može da se napravi, mogao bi sa pepelom, ali to je komplikovano. Ne znam ni kakvog bi to bilo kvaliteta. Menjam recepture, svaki sastojak je namenjen za nešto, kao što recimo sapun sa dodatkom aktivnog uglja dubinski čisti masnu kožu”.
Ova preduzetnica sapune spravlja već deset godina, a kreme i melemi su došli kasnije. Ali, ona proizvodi i dezodoranse, labela, a leti su jako tražene i kreme za sunčanje. U njihov sastav ulaze razne biljke koje sa mužem bere u kamenovskim poljima. Najzastupljenije su kantarion, hajdučka trava, koren gaveza, a ono što ne može da se nađe u njenom kraju dobija sa Stare planine, poput lavande, smilja i još nekih svežih biljaka.
“Ja proizvodim neven, jer ga nema u polju, imam i malo smilja, lavande, ali to nije dovoljno. Kupujem od proverenih ljudi koji ne prskaju svoje biljke jer proizvode eterična ulja i hidrolat. Ono što ne raste kod nas moram da naručim. Ja se uvek šalim da ostavljam zimnicu kad sakupljam te biljke, a najviše ostavljam kantarion, jer njega svuda stavljam, on je fenomenalan i jako tražen, ”objašnjava ova Kamenovčanka.
Svoje proizvode plasira uglavnom preko interneta. Preko leta turisti koji posećuju ovaj kraj svraćaju u Kamenovo, gde ona sa ostalim poljoprivrednim gazdinstvima u ovom naselju izlaže i prodaje svoje proizvode. Pored meda, koji je svakako lična karta Kamenova, ovo selo postalo je prepoznatljivo i po njenim kozmetičkim proizvodima. U posetu joj dolaze Beograđani, uglavnom penzioneri i planinari koji dosta poznaju biljke i zato vole njene proizvode. Na Srebrnom jezeru se već nekoliko godina u jednoj od prodavnica na šetalištu mogu naći “Kalina” proizvodi. Od ovog posla, kaže, nema velike zarade ali radi ga iz zadovoljstva i ljubavi prema sapunima.
Kozmetika kao nezaobilazni deo ponude u sklopu seoskog turizma u Kamenovu
“Dosta kupaca imam iz Beograda, oni su dolazili , kupovali, a sada moje proizvode preporučuju svojim prijateljima. Ipak, najviše kupaca imam iz Petrovca i okoline, na šta sam ponosna, jer su ljudi obično najmanje priznati u svom kraju. Najviše se prodaju kreme, pet - šest vrsta. Imam jednu sa nevenovim uljem, kremu lavanda- kokos za suvu kožu, sa peršunovim listom koja je za masnu kožu i koja se dobro pokazala kod tinejdžera koji imaju fleke od bubuljica, a peršun je poznat po tome što izbeljuje kožu, zatim melem od smilja, od ružine vodice. Najnovija je krema sa hijaluronom koga sam izbegavala. Mislila sam da se koristi hijaluronska kiselina, dok to nisam istražila. Međutim, to je jedna vrsta šećera koja se rastvara u vodi ili hidrolatima koje ja koristim.”
U poslednje vreme najpopopularnije su kreme sa hijaluronom
Razlika između krema i melema je u tome što kreme sadrže dosta tečnosti, dok u meleme po mogućnosti ne ide tečnost, već biljke, vosak i drugi pčelinji proizvodi, objašnjava Vesna. Kao konzervans za meleme koristi pčelinje proizvode, a za hidrantnu kremu vitamin E koji se smatra prirodnim konzervansom.
Za nastanak sapuna potrebno je oko tri sata, ali nakon što se naprave potrebno je da odstoje u svom kalupu gde postižu sapunifikaciju. Nakon 24 časa se seku, a potom ide proces sazrevanja. Nije preporučljivo da se koriste desetak dana, ali je najbolje i najzdravije da odleže šest nedelja, jer je to, kako je Vesna ispričala, recept za dobar sapun koji će trajati.
“Dešavalo mi se da me turisti pitaju zašto im sapun kratko traje, to je zato što nije odstojao koliko treba. Koži neće biti ništa, ali sapun nema kvalitet, brzo se topi. Za proizvodnju krema je potrebno kao i za kuvanje ručka, sat vremena. Koristim vosak, on se sporo topi, ne sme na jakoj vatri. Krema može odmah da se koristi za razliku od sapuna. Potrebno je da se dobro ohladi i sipa u kutije, a ako se ne ohladi može da se pokvari jer nema konzervans.”
Sapun sa kozijim mlekom i nevenovim uljem
Za njene proizvode se interesuju svi, ne postoji starosna granica, pa su tako učenici škole koju njen sin pohađa izrazili želju da saznaju šta Vesna to radi. Organizovala je radionicu i pokazala kako se pravi krema za sunčanje i otkrila da u nju stavlja šargarepu, maslinovo ulje i orah.
Ona je spremna da i drugima pomogne i pruži svoje znanje, ukoliko postoji interesovanje.
Rok trajanja nekih krema je do tri meseca. Melemi traju nešto duže, do godinu dana, zbog voska i meda koji ih kao prirodni konzervansi čuvaju i daju gustinu.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Ima li budućnosti za domaće poljoprivredne proizvode“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2020.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
