Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Grad Požarevac obezbedio je sredstva i sproveo javnu nabavku, međutim, postupak je obustavljen. Muzej kulturne istorije moraće još neko vreme da čeka majstore, a do tada propada svo kuturno blago koje se u njemu nalazi.
Prema rečima Gordana Bojkovića, direktora Narodnog muzeja u Požarevcu, zbog starosti zgrade i nedovoljnog stručnog održavanja Muzej kulturne istorije je došao u stanje prilične zapuštenosti. Kako kaže, već nekoliko godina nije u funkciji i u njemu se nalaze depoi požarevačkog muzeja.
On ističe da je grad od ove godine preuzeo obavezu da sprovede potrebne javne nabavke i konkurse prema urađenom projektu od strane stručnih službi tadašnjeg Centralnog instituta za konzervaciju koje sada funkcionišu u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu i sa područnim Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Smederevu.
Gordan Bojković, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu
,,Svi smo mi pre neku godinu bili svedoci obrušavanja spoljne fasade, što predstavlja opasnost za prolaznike i zaista nam je kao ustanovi veoma žao zbog toga. Srećom po nas, čelnici grada su odlučili da podrže ovu ustanovu i dodeljena su sredstva za rekonstrukciju cele fasade“, rekao je Bojković i podsetio da je krov popravljen pre nekoliko godina jer je prokišnjavao, što je nanelo najveće oštećenje zgradi.
Grad Požarevac raspisao je početkom aprila javnu nabavku za radove na sanaciji, revitalizaciji i restauraciji Muzeja kulturne istorije Požarevac u ulici Nemanjina 9. Vrednost radova procenjena je na nešto više od 22 miliona dinara bez PDV-a.
>>KADA ĆE MUZEJ KULTURNE ISTORIJE PONOVO BITI U FUNKCIJI?<<
Na konkurs su stigle tri ponude, a osnovni kriterijum za izbor ponuđača bila je najniža cena. Preduzeće „Jović-gradnja“ doo iz Požarevca dostavilo je najpovoljniju ponudu u iznosu od 17.969.412,50 dinara bez PDV-a. Grupa ponuđača „Dekorat“ doo Beograd, „Jugogradnja“ doo Beograd, Vladan Marjanović, preduzetnik i građevinsko trgovinska radnja „Partenon“ Požarevac ponudili su 18.666.711 dinara bez PDV-a. Obe ponude su odbijene zbog, kako se navodi u obrazloženju, „neispunjenja kriterijuma za izbor privrednog subjekta“.
Najskuplju ponudu u iznosu od 21.370.839,20 dinara dostavila je grupa ponuđača doo „Ozeblin“, „Veternik“ i „Somborelektro“ doo iz Sombora. Za trećeg ponuđača, navedeno je da „nije dostavio tražene dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitetni izbor privrednog subjekta u predviđenom roku“.
Odluka o obustavi postupka doneta je 27. maja jer su sve ponude proglašene neprihvatljivim.
Oštećenja na Muzeju kulturne istorije
Muzej kulturne istorije moraće još neko vreme da čeka majstore, a u međuvremenu postoji opasnost da se još više ošteti fasada, stolarija i svo „blago“ koje se čuva u ovoj zgradi.
,,Tamo mora da se promeni grejanje, budući da ono isušuje vazduh čime dodatno oštećuje sve što se u njemu nalazi, da se uvedu određeni uređaji za klimatizaciju i najbitnije da se izvrši kompletna restauracija, pre svega izuzetno vredne freske na plafonu u glavnoj sobi i da se zaštite postojeći predmeti“, ističe Bojković.
Ko je živeo u kući koja je danas Muzej kulturne istorije?
Večina Požarevljana nikada nije bila u Muzeju kulturne istorije i ne zna zašto je ovaj objekat značajan. Tome je svakako doprinelo to što je zgrada u lošem stanju i nije otvorena za posetioce.
Muzej kulturne istorije od 1954. godine postoji pod sadašnjim imenom. Nakon određenih organizacionih promena od 70-ih godina, kada se odvaja i Galerija Milene Pavlović Barili u zasebnu ustanovu, Muzej kulturne istorije funcioniše pod sadašnjim okvirima.
Objekat Muzeja kulturne istorije predstavlja tipičnu kuću bogate trgovačke porodice i vezan je za život osnivača Arhitektonskog fakulteta Nikole Nestorovića, koji je rođen i odrastao u toj kući u Požarevcu. Objekat je izgrađen davne 1860. godine, u vreme kada je Požarevac bio značajno mesto u državi.
,,Ta kuća u kojoj se muzej nalazi, svojom arhitekturom, gabaritima i svim onim što u sebi čuva, daleko odskače i nema paralele u Srbiji, možda ima samo još nekoliko sačuvanih građevina koje su takve arhitektonske, umetničke i kulturne vrednosti“, rekao je Bojković.
Šta se čuva u ovom muzeju?
U centralnom salonu na plafonu se nalazi umetnički biser - oslikana freska iz 1860. godine, verovatno delo napuljskih majstora, kako pretpostavlja Bojković.
Nekadašnji izgled
Stilski nameštaj je nabavljen u Pešti, Beču i Beogradu. U to vreme imućnije porodice su naručivale slike koje su ukrašavale zidove, i to su bili najčešće portreti članova porodice.
Stilski nameštaj
U vitrinama su smeštene porodične dragocenosti, ali i simboli društvenog položaja. Tu su delovi staklenog servisa sa pozlaćenim grbom, poklon Miloša Obrenovića Stojanu Ribarcu, liberalnom prvaku i ministru rodom iz Požarevca, zatim komadi srebrnog posuđa i posuđa od bojenog stakla.
„Nameštaj, materijali, slike i knjige koje se tamo čuvaju su zaostavština i kao takve imaju izuzetnu vrednost. Kada se radovi završe moći ćemo da vidimo ono što je bio život jedne građanske kuće u Požarevcu i našem okrugu sredinom 19. veka“, dodaje Bojković.
Kada će Muzej kulturne istoriji biti otvoren za posetioce?
Bojković se nada da će u narednim godinama objekat biti rekonstruisan, da će biti opredeljena sredstava i da će se pristupiti izradi projekta za kompletnu konzervaciju svih predmeta koji su unutar Muzeja kulturne istorije. Cilj je da ta zgrada bude spomenik kulture pod zaštitom države najvišeg reda i sa tim statusom biće treća ili četvrta u okrugu.
Po njegovim rečima, za četiri do šest godina mogla bi da se završi kompletna restauracija i zaštita, ali to zavisi od složenosti posla i stepena oštećenja, jer je posao veoma obiman. Tek nakon toga muzej će biti otvoren za posetioce.
,,Osim stalne postavke potrudićemo se da postavimo i voštane figure, slične onima u Požarevačkom miru, gde bi bili predstavljeni kneginja Ljubica, knez Mihailo i knez Miloš, i na taj način da odamo počast porodici koja je ovaj grad uzdigla“, najavljuje naš sagovornik.
