Uređenje korita reke Mlave bio je kompleksan i važan posao jer je stanje u kojem je bila ova reka ugrožavalo ljude i oranice na obalama, ali i šire. Kako gledate na ovo postignuće?

Završili smo sedmu, zadnju fazu proširenja proticajnog profila i uređenja korita Stare Mlave koji je za nas kapitalni objekat koji smo radili u Braničevskom okrugu. To je danas multifunkcionalni objekat koji služi za bolji proticajni profil, a sa druge strane može da bude sutra recipient za kanalizaciju i razne druge sadržaje, može da se napravi i staza za šetanje pored. Tako da smo jako zadovoljni s tim projektom koji se okončao. Sada je ostalo da ga u narednim godinama održavamo i da bude u funkciji.

Projekat uređenja Stare Mlave

Pošto se u bliskoj budućnosti planira izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, to znači da sada sa uređenim koritom ona mogu biti i na Mlavi?

Mogu biti i na Mlavi i na Velikoj Moravi, to je stvar projektanata. Preduslov da bi se mogla izgraditi postrojenja za preradu otpadnih voda u tim naseljima, bili su poslovi uređenja korita. Urađen je veliki posao za budućnost.

Na kojim projektma ste još radili tokom prethodne godine? Osim redovnog održavanja, vi ste gotovo prvi na terenu kada Srbiju zadese poplave.

Mi smo u 2022. godini imali više projekata. Završili smo redovno održavanje vodnih objekata Srbijavoda. Zadovoljni smo svojim radom i stepenom izvršenja. Sve smo završili u roku. Završili smo redovno održavanje na Đerdapskom sektoru gde nam je investitor Elektroprivreda Srbije. Završili smo projekat koji smo dobili na međunarodnom tenderu Abu Dabi fonda, u pitanju je sistem za navodnjavanje u Topoli.

Sistem za navodnjavanje u Topoli

Završena je i izgradnja mosta u Ivanjici. Aktivno smo učestvovali u odbrani od poplava na više lokacija u Zapadnoj Srbiji, a na jugu zemlje bili smo angažovani u Vranju.

Most u Ivanjici

Kada kažete održavanje objekata Srbijavoda i Đerdapa, na šta tačno mislite?

To je održavanje vodotokova prvog reda gde su nadležni Srbijavode i HE Đerdap. To je kompletan deo Morave na teritoriji Braničevskog okruga, Mlave, Peka, kao i kanalskog sistema na celoj teritoriji Braničevskog okruga. Svi objekti koji su u operativnom planu i oni su u sistemu održavanja Srbijavoda, sve smo završili uspešno u ovoj godini.

Doprinos Vodoprivrede Požarevac u iskopavanju uglja u okviru TE-KO Kostolac, takođe je značajan?

Mi smo se javljali na određenim javnim nabavkama EPS-a, tj. Kostolca i radili smo nekoliko projekata odvodnjavanja. U pitanju je izrada kanalske mreže da bi atmosferske vode odvodili što brže do Dunava, da ne bi ugrožavale kopove. Imamo tu bogato iskustvo i lepu sinergiju sa inženjerima iz Kostolca. Oni su jako zadovoljni našim radom. To je jedna od naših satisfakcija, da smo nešto dobro uradili i da smo bili deo rešenja za jedan jako bitan segment našeg društva.

I ovenčali ste godinu nagradom “Poslovni lider Srbije”, koju Privredna komora Srbije uručuje najuspešnijim privrednim društvima i pojedincima. Prema broju završenih projekta, reklo bi se zasluženo?

To je jedna od najznačajnijih nagrada u mojoj karijeri i baš sam ponosan na nju. Imam veliko poštovanje prema instituciji Privredne komore Srbije. Pogotovo u poslednjih par godina, jer je prilagodila svoj rad savremenim tokovima i potrebama privrede. Tako da je to za mene lično stvarno veliko priznanje i lep je osećaj da Privredna komora prepoznaje nečiji rad. To je za mene velika satisfakcija za dalji rad.

Kako će sada ta nagrada, koja nije prva, uticati na vaš dalji rad?

Ne mogu da kažem da će posebno uticati. Moji motivi su uvek isti da rezultati budu što bolji, ali negde čovek zastane kad dobije nagradu, osvrne se oko sebe. Mislim da je to bitnije nego kako će uticati. Bar u mom slučaju. Ja sam samo zastao i vratio se unazad. U tom momentu mislio sam na moju porodicu koja mi je velika podrška, na moje kolege, zaposlene koji su mnogo doprineli tome i naravno poslovni partneri sa kojima imamo dobru saradnju i kojima smo sigurno pouzdan partner. Dakle, u mom slučaju ja se više vratim unazad kada dobijem nagradu, nego što razmišljam unapred.

Mnogi privrednici se žale da nema dovoljno radne snage u poslednje vreme. Da li je teško podmlađivati tim?

Teško jeste, ali ako stvarno tražiš mlade ljude, ti ćeš ih naći. Ako kukaš da ih nema, onda ih nema, ali ako to vreme umesto da kukaš, pronalaziš ih i radiš na tome, onda ćeš i naći mlade ljude. Mi do sada nismo imali problem po tom pitanju, i mi u kontinuitetu pronalazimo mlade ljude i oni pronalaze nas.

Već nekoliko godina svoje poslovanje i radne zadatke usmeravate ka ekologiji i rešavanju posledica klimatskih promena, bavite se konkretnije tim temama i poslovima. Kako će se to ogledati u vašem poslu tokom 2023. godine?

Poslednjih desetak godina i oni koji su sumnjali i nisu verovali, vide da živimo u vremenima klimatskih promena. One su vidljive i ostavljaju posledice. Mi kao firma i kao branša vodoprivreda, aktivno smo uključeni, pratimo i informišemo se po tom pitanju i naš glavni posao u ovom momentu je koliko god da možemo sa svojim resursima, dajemo akcenat na preventivu. Koliko god uradimo na preventivi, posledice klimatskih promena biće blaže ili ih u opšte neće biti na teritoriji gde obavljate svoj osnovni posao. Moj zadatak i zadatak mog tima je preventiva i tu mnogo vremena provodimo kako bismo imali što manje posledica klimatskih promena. Mnogo je faktora koji utiču na to. Za sada nam uspeva i ono što je do nas, mi smo zadovoljni. Ima tu još mnogo prostora, radimo na sebi, edukujemo se po tom pitanju i uz pomoć baš tih mladih ljudi koje zapošljavamo, mnogo toga smo uradili na preventivi. Mislim da je zadatak svih nas po svim segmentima, a posebno vodoprivredna preduzeća moraju da rade na preventivi jer to je u službi bukvalno cele nacije. Mi smo na stubu odbrane i privrednih i stambenih objekata i naš rad je vidljiv, i ako pogrešimo i ako dobro uradimo na bezbednosti imovine, ali i života naroda u našem okrugu.

Vodoprivredni objekti grade se da štite od pedesetogodišnjih i stogodišnjih voda. Kako se sada projektuju ti objekti kada nas obilne padavine i suše sve češće iznenađuju?

Naše procedure i projekti i dalje funkcionišu po tom pravilu pedesetogodišnjih i stogodišnjih voda, jer one se računaju unazad sto godina kolike su bile. Taj prosek raste ali nije merljiv, jer su klimatske promene počele da se odražavaju tek unazad nekoliko godina, a mi pravimo u odnosu na stogodišnji prosek. Ali zajedno sa našim investitorima, projektantima, učestvujemo aktivno i trudimo se da sve slabe tačke koje su na našem terenu, učvrstimo da budu što sigurniji. Da svaku elementarnu nepogodu dočekamo što spremniji i da naši objekti budu u funkciji.