Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Interpretacijom klasične muzike na saksofonu osvojao je nagrade, ali mu je ipak draža narodna muzika kojoj je, kako kaže, posvetio život.
Nikola Paunović je rođen 1996. godine u Starčevu, selu u blizini Petrovca na Mlavi, gde je završio četiri razreda osnovne škole, a potom nastavio više razrede u školi u Rašancu. Interesovanje za muziku kod njega se probudilo kada je imao 12 godina. Prvo je želeo da svira frulu ali se ipak odlučio za saksofon jer, kako kaže, deluje ozbiljnije i pruža više mogućnosti.
„Deda je svirao frulu dok je čuvao ovce, bio je samouk, pa pretpostavljam da sam muzički gen nasledio od njega, pošto se niko u porodici ne bavi muzikom. Oduvek sam voleo narodnu muziku i prvo počeo da sviram vlašku, pa srpsku narodnu muziku kod saksofoniste Riste Rizova. Kad sam krenuo u osmi razred na nagovor profesora Periše Stanojevića odlučio sam da krenem u nižu muzičku školu“, priča Nikola.
Nikola Paunović u srednjoj školi
Zanimljivo je da je za godinu dana vanredno završio četiri godine niže muzičke škole sa odličnim uspehom kod profesora Stanojevića, što najbolje govori o njegovom talentu. Odmah potom nastavio je školovanje u Srednjoj muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu, instrumentalni odsek saksofon, kod istog profesora.
„Odmah sam primetio da je on vrlo talentovan dečko, lepo vaspitano dete iz dobre porodice i da ume da sluša, što je jako važno u ovom našem poslu. On je izrazio želju da se bavi izrazito narodnom muzikom ali sam ga ja ubeđivao da se oproba i u klasičnoj muzici, zato što ona pruža široko obrazovanje, bolje će savladati instrument i razumeti muziku, i on je to prihvatio”, priseća se Stanojević.
Periša Stanojević
Po Nikolinim rečima krenuo je muzičku školu samo zato što je izuzetno cenio i poštovao profesora, voleo je da uči od njega i jednostavno nije mogao da ga odbije. Ispostavilo se da je profesor bio u pravu i da mu zaista dobro ide interpretacija klasične muzike.
Učestovao je na takmičenjima klasične muzike u zemlji i inostranstvu, kao solista i kao član ansambla trio saksofona. Nikada se nije vratio bez nagrade, osvojio je jednu medalju, dva pehara, 13 diploma i zahvalnica za osvojeno prvo, drugo ili treće mesto.
„U početku nisam puno vežbao, više me je zanimalo da provodim vreme sa drugarima, ali vremenom sam baš zavoleo saksofon i počeo sam sve više da vežbam, i klasičnu i narodnu muziku. Na početku mi je trebalo dosta vremena da „skinem“ pesmu po sluhu, ali sam vežbanjem razvio sluh i sad to mnogo lakše ide“, kaže iskreno mladi saksofonista.
Nagrade na takmičenjima
Pored međunarodnog tamičenja Drvenih duvača koje se održava u Požarevcu, gde je više puta učestovao i osvajao nagrade, republičkog takmičenja u Smederevu i Novom Sadu, posebno je izdvojio učešće na međunarodnom takmičenju kamerne muzike u Makedoniji, gde je osvojio prvu nagradu.
Što se tiče narodne muzike, nažalost, nema mnogo prilika da se takmiči. Postoji samo jedna manifestacija pod nazivom „Homoljska saksofonijada“ koja se održava u Suvom dolu, selu u opštini Žagubica u čast Jovana Stanojevića, najpoznatijeg saksofoniste iz ovog kraja. Učestvovao je na prvoj „Homoljskoj saksofonijadi“ i osvojio prvu nagradu i pehar. Posle je učestvovao još dva puta na ovoj manifestaciji i osvojio drugu i treću nagradu.
Pehar sa prve „Homoljske saksofonijade“
“Ubeđivao sam ga da upiše muziku akademiju, komotno je mogao da položi prijemni ispit, to uopšte nije bilo sporno što se tiče njegovog kvaliteta, ali interesovanje za narodnu muziku je prevladalo. Odlučio je da se posveti toj muzici i to veoma uspešno radi. Vrlo je disciplinovan u poslu kojim se bavi i stalno teži usavršavanju”, kaže profesor Stanojević i dodaje da su stalno u kontaktu i da su bukvalno kao porodica.
Oprobao se i kao kompozitor, ima jedno svoje autorsko kolo i to vlaško, a zove se „Cacino kolo“. Snimio je i spot u selu u kome je na najlepši način predstavljena tradicija i kultura Vlaha. Učestvuje i deo folklornog ansambla koji igra u narodnoj nošnji.
Spot za „Cacino kolo“ pogledajte OVDE.
Pored toga bavi se aranžiranjem, snimanjem i obradom zvuka u malom studiju koji se nalazi u njegovoj porodičnoj kući u Starčevu. Često se kod njega okupljaju muzičari pa zajedno vežbaju i stvaraju nova umetnička dela. Snimio je još nekoliko kola koja nije on komponovao.
„Iako sam dobro svirao klasičnu muziku i osvajao nagrade, nisam želeo da nastavim dalje školovanje na muzičkoj akademiji. Oduvek sam više voleo da sviram narodnu muziku i rešio sam da se tome posvetim. Planiram da nastavim da se profesionalno bavim narodnom muzikom jer sam bukvalo ceo život posvetio školi i saksofonu“, priča iskreno Nikola.
Već pet godina Nikola se profesionalno bavi sviranjem narodne muzike. Nije član nijednog orkestra već je „slobodni umetnik“ koji svira sa raznim orkestrima na veseljima.
Sa jednog veselja
„Planiram da nastavim da se bavim komponovanjem i na taj način doprinesem ne samo čuvanju vlaške tradicije već i njenoj nadgradnji. Dičim se vlaškim poreklom i iskreno najviše volim da izvodim vlašku muziku. Međutim, pošto radim bukvalno po celoj Srbiji, više sviram sprku narodnu muziku jer se to više traži. Dobro sam zarađivao od muzike sve dok nije počela epidemija koronavirusa, nažalost tada je sve stalo. Ipak ne odustajem od muzike, želim time da se bavim u budućnosti, ali sam shvatio da je poželjno imati i neku alternativu upravo zbog ovakve situacije u kojoj su se sada našli svi muzičari“, realan je junak naše price.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Mladi talenti – slamka spasa i ključ opstanka kulture i tradicije Vlaha “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2020 .godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
