Budžet opštine Kučevo je skroman i svakako nedovoljan da se zadovolje sve potrebe građana. Šta je u ovogodišnjem budžetu bio prioritet?

Uvek je fokus na putnoj infrastrukturi. Urađeno je dosta putnih pravaca, što je važno sa aspekta turizma i dolaska novih investitora, najpre prilaznih puteva Kučevu. Završili smo put Kučevo-Požarevac na našoj teritoriji, Kučevo-Petrovac se završava vrlo brzo, takođe i Kučevo-Majdanpek.Uradili smo i put Kučevo-Voluja, zatim od Lanke do Radenke 14,5 kilometara, preko koga će ljudi lakše moći da dođu do manastira Tumane, dunavskog koridora, Golupca i Gradišta.

Radimo i na obnovi vodovodne mreže, vadimo azbestne cevi i stavljamo one koje su u skladu sa ekološkim standardima. U svim ulicama u Kučevu koje smo asfaltirali prvo smo zamenili instalacije, skinuli azbest i stavili nove cevi. Do sada smo već četiri ulice odradili i fazno ćemo raditi na tome i ubuduće.

Turizam nam je takođe u fokusu, naročito razvoj speleološkog turizma. Novina je da je ove godine Dubočka pećina, koja je pod najvećim nivoom zaštite države na teritoriji opštine Kučevo, data na upravljanje i koriščenje udruženju građana iz sela Duboka „Dubočke staze“. Najviše turista dolazi iz Rumunije i Beograda i plan nam je da privučemo još više posetilaca.

Turistička organizacija Kučevo nedavno je dobila prestižnu nagradu “Prizma – za novi kvalitet u turizmu 2023”, koja se već tradicionalno dodeljuje na Beogradskom turističkom i MICE forumu. Šta za Kučevo predstavlja ta nagrada?

To znači da se prepoznaje rad, a i potencijalne stvari koje će se desiti. Pored razvoja speleološkog turizma imamo neke ideje koje se tiču manifestacija u znak sećanja na Đorđa Marjanovića i Mileta Matušića, a naša biblioteka sprema neke novine u vezi pesnika Stevana Raičkovića, koji je rođen u Neresnici. Planiramo da pored “Homoljskih motiva” pokrenemo još neka kulturna dešavanja, a to smo na primer uradili sa pokretanjem festivala amaterskih pozorišta. Radimo zaista na tome da se podigne nivo kulture, da poboljšamo socijalni aspekt, a time takođe i privučemo turiste u našu opštinu.

Kučevo je prva opština u Braničevskom okrugu u kojoj će vrtić biti besplatan za svu decu. Da li se razmišlja i ima li dovoljno novca u budžetu za 2024. godinu i za besplatne udžbenike za sve đake?

Obezbedili smo sredstva u budžetu i prvi u okrugu doneli odluku o besplatnom vrtiću za svu decu, a kasnije su to i neke druge opštine učinile što mi je izuzetno drago jer je to dobar primer koji bi trebalo slediti. Ove godine uspeli smo i da obezbedimo sredstva za udžbenike za prvi i peti razred i verujem da ćemo naredne godine uspeti za sve učenike da obezbedimo novac za udžbenike.

O zlatonosnoj reci Pek, koja se nekada pominjala kao biser Kučeva, poslednjih godina se više govorilo u negativnom kontekstu. Jedno vreme je bila zagađena, pa je usled obilnih padavina plavila... Šta je urađeno po tom pitanju i kakav je sada Pek?

Uzvodno kod fabrike cevi u Majdanpeku postoji jedno postrojenje za kontinuirani monitoring kvaliteta vode i podaci govore da je voda ispravna. Srećni smo što nije bilo fizičkih zamućenja Peka duže vreme, obnovljen je biljni i životinjski svet i ponovo se mogu videti pecaroši. Imamo u planu da napravimo jedno lepo šetalište na reci Pek, ali za to nam je neophodno odobrenje „Srbijavode“, ali pre svega radimo na merama bezbednosti. Akcenat je stavljen na preventivu u zaštiti od poplava, to nam je jako važno jer smo ove godine bili svedoci vodostaja reke Pek koji je, kako kažu, bio na istorijskom maksimumu. Zbog toga smo zajedno sa “Srbijavodama” napravili plan sanacije korita reke Pek u braninom delu u užem centru. To je obuhvatalo podizanje levog obalnog nasipa u dužini od dva kilometra, čišćenje i produbljivanje korita. U Kučevu i u selima uzvodno smo radili čišćenje pritoka, kanala, kako bismo se na vreme zaštitili...

U 2022. godini opština Kučevo je proglašena za lokalnu samoupravu sa najvećim godišnjim rastom zarada u celoj Republici Srbiji. Kako je to postignuto?

U 2021. godini imali smo prihod od poreza na zarade 101 milion, a sada u 2023.  blizu 160 miliona. Ove godine bili smo drugi u okrugu, posle grada Požarevca, po visini prosečne zarade. Rast zarada je postignut najpre direktnim dolaskom investitora u našu opštinu, a zatim i podrškom lokalne samouprave kroz program lokalnog i ekonomskog razvoja i zapošljavanja u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.