Preciznije, Srpsko kulturno i sportsko udruženje iz Trsta „Vuk S. Karadžić“, Savez Srba u Italiji i požarevačko Udruženje „Solidarnost Online“ organizovali su tokom oktobra humanitarni turnir u fudbalu na stadionu Burgo Basso. Prikupili su 7.200 evra. 

Polovina je namenjena za pomoć četvorogodišnjoj devojčici Lei Jovanović iz Kurjača, koja je rođena sa cerebralnom paralizom i neophodni su joj svakodnevni tretmani defektologa, logopeda, banjska rehabilitacija, ali i tretmani u inostranstvu koji bi doprineli da se Lea što bolje osposobi za dalji život. Druga polovina donirana je gradskoj bolnici „Burlo Garofolo“ u Trstu gde se svake godine rađaju deca kojima je bar jedan roditelj srpskog porekla i gde su se radile brojne transplantacije koštane srži i bolesnoj deci iz Srbije, koja su operisana i lečena besplatno.  

TRST: FUDBALSKA MISIJA SRBA ZA BOLNICU I MALU LEU IZ KURJAČA   

Ovim povodom razgovarali smo sa Dejanom Cvejićem, predsednikom Udruženja Srba u Trstu, a tokom razgovora nametnule su se i druge teme.

Polovina novca sa jesenjeg turnira donirana je dečijoj bolnici, na koji način oni iz bolnice to vide?

Prvo su bili iznenađeni kad smo im rekli za naše namere jer to niko nikada nije napravio u Trstu – turnir za pomoć dečijoj bolnici. U toj bolnici se naša deca rađaju. Na turniru je bila zamenica direktora bolnice i baš su zahvalni na donaciji. Pozivu se odazvao i dr Marino Andolina, koji je operisao i u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a sada je u penziji , Uručili smo im plakete u znak zahvalnosti.

Da li Udruženje „Vuk Karadžić“ osim jesenjeg turnira ima još neke humanitarne aktivnosti?

Ima, sledeća aktivnost je 18. i 19. novembra, naša pikado sekcija koja se takmiči u terenskoj ligi organizuje humanitarni turnir. Takmičiće se 60 igrača i sav prihod biće namenjen za izgradnju pravoslavnog hrama u Vićenci.

Što se tiče udruženja nastavljate sa Spasovdanskim turnirom, a koje su te druge aktivnosti – sportske i kulturne koje planirate?

Imamo tri fudbalske sekcije koje se takmiče ovde u Italiji, uključujući i veterane. Imamo dve pikado sekcije koje se takmiče u prvenstvu Italije, čak su i prošle godine bili predstavnici na nacionalnom prvenstvu, predstavljali su Trst za prvaka Italije. Svakodnevno se odvijaju naše sportske aktivnosti, što je naš fokus. Naša folklorna sekcija je prebačena udruženju Pontes-Mostovi, koje se bavi folklorom. Naša deca iz udruženja igraju folklor kod njih, njihova deca igraju fudbal kod nas, imamo dobru saradnju i podržavamo jedni druge.

Za kulturna dešavanja je zaduženo naše udruženje „Omladina grada Trsta“, oni su treće srpsko udruženje. Bave se raznim kulturnim aktivnostima.

Dejan Cvejić, predsednik Udruženja Srba u Trstu

Što se tiče vaše krovne organizacije Saveza Srba u Italiji tu su 12 srpskih udruženja iz različitih okruga. Kako vi iz Udruženja „Vuk S. Karadžić“ koje je najveće, vidite vaše učešće u toj organizaciji, da li ste zadovoljni, kako to funkcioniše?

Podelili smo funkcije u toj organizaciji. Pošto se mi kao najveće udruženje Srba bavimo  sportom, ja sam referent za sport u Savezu Srba Italije.  Tako je i podeljeno, svako udruženje je dobilo svoj zadatak iz svoje branše i tako sarađujemo. Mi organizujemo kampove za decu na nivou Saveza, u avgustu je održan jedan u Beogradu što se tiče sportske aktivnosti, a druga udruženja organizuju druge aktivnosti u svojim oblastima. To dobro funkcioniše.

Kakva je vaša saradnja sa udruženjima, sa obzirom da nisu svi u Trstu – da li se čujete, viđate, imate zajedničke aktivnosti?

Zajedničke aktivnosti baš ne, ali se posećujemo, oni su gosti na našim turnirima, mi smo prošli vikend bili u Vićenci na turniru. Na početku godine se podele termini i pravi se kalendar da se ne bi dešavanja duplirala, kako bismo mogli sve da ispratimo i da se posećujemo međusobno.  

Da li su Srbi u Trstu željni ovakvih događaja?

Jesu, pogotovo posle pandemije, baš kao da ljudima nedostaje druženje.

Da li je generalno Braničevska dijaspora u Italiji zadovoljna odnosom matice prema vama?

Slabu saradnju imamo sa našim Braničevskim regionom. Sa Ministarstvom dijaspore imamo saradnju i određenu pomoć u vidu subvencija za neke naše organizacije, recimo za  Spasovdanski turnir su nam pomogli.  Sa gradom Požarevcem i opštinama u Braničevskom okrugu ne.

Kada bi bio drugačiji njihov odnos, da li bi bilo većeg interesovanja iz dijaspore za neka ulaganja u matici?

To sve zavisi od čoveka do čoveka i od poslovne klime u državi. Slab je protok informacija, ja jesam informisan jer često odlazim kući, ali verujem da većina nije informisana šta se dešava u Srbiji i kakve su okolnosti po tom pitanju.