Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
U poslednje vreme se u javnosti sve češće čuju zamerke Vlaha u Srbiji na nedovoljno poštovanje njihovih prava kao nacionalne manjine. Pored infrastrukturnih ulaganja oni traže medije i crkvenu službu na maternjem jeziku.
Šta Nacionalni savet Vlaha čini po tom pitanju, razgovarali smo sa Radišom Dragojevićem, predsednikom Izvršnog odbora NSV.
Radiša Dragojević
Upitan sa kakvim se poteškoćama Vlasi u Srbiji susreću u nastojanju da očuvaju svoj nacionalni identitet i veru, Dragojević ističe da i pored rezultata u radu i sve veće podrške koju ovo telo ima od pripadnika vlaške zajednice i nadležnih u državi, NSV se još uvek susreće sa brojnim poteškoćama.
„Kod mnogih članova zajednice ne postoji formirana svest o nacionalnoj pripadnosti i često se indentifikuje sa državljanstvom. Poznato je da je Srbija naša matica država i odatle se mnogi naši pripadnici izjašnjavaju kao Srbi. Takođe, mnogi naši pripadnici ne shvataju ulogu Nacionalnog saveta i često ga poistovećuju sa političkim strankama. Ulogu i delovanje NSV ne shvataju i ne podržavaju na pravi način ni većina lokalnih samouprava u Istočnoj Srbiji. Za realizaciju programa po ovlašćenjima koja ima, NSV ne dobija ni odgovarajuću finansijsku podršku, „ objašnjava naš sagovornik.
Snežana Gržobić Pavlović, Siniša Čelojević i Radiša Dragojević
U kojoj meri je versko pitanje za Vlahe u Srbiji značajno i kakvu ulogu u tome ima Nacionalni savet Vlaha, Dragojević odgovara da su Vlasi pravoslavni hrišćani i da podržavaju Srpsku pravoslavnu crkvu.
„Nacionalni saveti, pa i vlaški, nemaju ingerencije u ovoj oblasti, bez obzira na značaj verskog pitanja. Zbog problema koji su nastali nekanonskim delovanjem Rumunske pravoslavne crkve na području Istočne Srbije, NSV je formirao Odbor za verska pitanja i u saradnji sa državnim ustanovama i Srpskom pravoslavnom crkvom radi na rešavanju nastalih problema,“navodi Dragojević.
Da podsetimo, Nacionalni savet Vlaha je 2014. godine formirao Odbor za saradnju sa SPC. Rezultat rada jeste prevod molitve „Oče naš“ na vlaški jezik, koja je prvi put izgovorena pred Svetim sinodom SPC 6. novembra 2017. godine. Tom prilikom su definisane dalje aktivnosti, ali je došlo do zastoja u procesu prevođenja. Međutim, taj posao je nastavljen, tvrdi Dragojević, očekujući da uskoro bude završen.
Odbor za verska pitanja sa visokim predstavnicima SPC
Pitanje je i šta koči prevođenje liturgije na vlaški jezik i kakve su mogućnosti da se postojeće prepreke prevaziđu. Radiša Dragojević kaže da je to jedan od zadataka Odbora za verska pitanja, kao i uvođenje bogosluženja na vlaškom govoru u crkvama koje posećuje vlaški živalj. „To je način da se suprotstavimo nelegalnom delovanju rumunske crkve. Posle zastoja koji smo imali, nastavljen je proces prevođenja liturgije na vlaški govor,“kaže on.
Pojavu izgradnje sve većeg broja hramova Rumunske pravoslavne crkve, naš sagovornik ocenjuje kao jedan od vidova nekanonskog delovanja te crkve.
„NSV osuđuje ovaj čin i koliko je u njegovoj mogućnosti suprotstavlja se ovim aktivnostima. Zajedničkom akcijom sa SPC u Bobovu, uz podršku opštine Svilajnac, uspeli smo da osujetimo gradnju i delovanje RPC u ovom selu. Gradnja ovakvih objekata je nelegalna i u njenom zaustavljanju značajna je uloga lokalne samouprave koje su, nažalost, u više slučajeva samo nemi posmatrači,“ ocenjuje predsednik Izvršnog odbora NSV.
U Zaječaru je 15. avgusta 2021. godine, održan sastanak konsultivnog radnog tela za saradnju sa SPC pri Nacionalnom Savetu Vlaha - predsednika Vlaške stranke Janka Nikolića i predsednika NVO "Gergina" dr Siniše Čelojevića sa episkopom timočkim Ilarionom.
Tema je bila postepeno uvođenje vlaškog jezika u pojedine delove bogosluženja u mestima sa pretežno vlaškim stanovništvom, a gde za to postoji realna potreba i interesovanje. Episkop Ilarion je preneo da je imao više konsultacija sa Sinodom SPC, te da je o ovome bilo razgovora i na ovogodišnjem redovnom zasedanju Sabora SPC. Takođe, razgovori na istu temu su vođeni i sa patrijarhom Porfirijem prilikom posete Timočkoj eparhiji u mestima Kladovu i Donjem Milanovcu. Konstatovano je da postoji dobra volja i opravdanost za korišćenje vlaškog jezika u pojedinim ključnim delovima bogosluženja, naročito zbog nekanonskog delovanja Rumunske pravoslavne crkve od strane pojedinaca u eparhijama sa pretežno vlaškim življem, ponajviše u Timočkoj i Braničevskoj.
Siniša Čelojević i Janko Nikolić sa episkopom timočkim Ilarionom
Zaključeno je da je početak uvođenja delova na vlaškom jeziku u bogosluženje, stvar tehničke prirode i da će se to postepeno realizovati od mesta do mesta, najpre tamo gde se sveštenici SPC smatraju Vlasima ili poznaju vlaški jezik. O ovoj temi bilo je reči i ranije, ali sada se polako stiču uslovi za sprovođenje u delo. Takođe, važno je pomenuti i činjenicu da postoji sasvim normalna komunikacija sveštenstva sa meštanima na vlaškom jeziku i mimo bogosluženja.
Saznajemo takođe da postoji namera da SPC uputi još jedno protesno pismo bratskom poglavaru RPC, sa apelom da obustavi njihovo nekanonsko delovanje na teritoriji SPC, a koje je mimo dogovora dve crkve i države, te da delovanje mogu sprovoditi na teritorijI Vojvodine u Banatu, gde postoje parohije sa rumunskim stanovništvom.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Versko pitanje od posebnog značaja za Vlahe u Srbiji” koji realizuje udruženje “KORENI”.
