Sveti apostol Vartolomej, jedan od dvanaest velikih apostola, propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom. Propovedali su najpre u Aziji, a potom u Indiji i Jermeniji.

U Jeropolju, ovi apostoli su umrtvili ogromnu zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Ne shvatajajući njihovo delo, neznabošci su ih osudili i razapeli na krst. Upravo tada se desio snažan zemljotres, a prestrašeni ljudi, misleći da ih Bog kažnjava zbog ovih mučenika, skinuli su ih sa krsta, ali apostol Filip već beše izdahnuo.

Vartolomej je preživeo i otišao potom u Indiju, gde je preveo Matejevo jevanđelje na indijski jezik. U Albanopolju jermenskom ubio ga je carev brat Astijag. Episkop Agaton sahranio ga je u hram, a kasnije su mošti ovog sveca prenesene u Benevent, pa u Rim.

Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da „bućkaju” mleko.

Običaji i verovanja

U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.

Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.

"Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” je izreka koja se danas čuje u selima u Pomoravlju. U ovom kraju niko danas ne bi trebalo da radi, da ga ne bi svetac „smlatio”, kaže narod.

U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete.