Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Vlasi se po državnosti izjašnjavaju kao Srbi, a u Braničevskom okrugu je minoran broj onih koji tvrde da su Rumuni. Zato je nejasna činjenica da u ovom okrugu sve učestalije “niču” rumunske pravoslavne crkve. Vlasi Srbije, kao i Vlasi u dijaspori, ozbiljno strahuju da će takva dešavanja dovesti do podele u zajednici koja može eskalirati u sukobe. Otuda je versko pitanje od izuzetnog značaja za vlašku nacionalnu manjinu.
Nacionalni savet Vlaha je 2014. godine formirao Odbor za saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Na sastanku konsultivnog radnog tela , sredinom avgusta prošle godine, bio je i naš sagovornik Janko Nikolić, predsednik Vlaške stranke. On tvrdi da je versko pitanje za Vlahe jako značajno, a sam Nacionalni savet Vlaha ( NSV) po tom pitanju ima izuzetno važnu ulogu. Zato je i u prošlom i u sadašnjem sazivu formiran odbor za verska pitanja, kaže Janko Nikolić.
Janko Nikolić, predsednik Vlaške stranke
Poteškoće sa kojima se Vlasi susreću u nastojanju da očuvaju svoj nacionalni identitet i veru Nikolić vidi u standardizaciji vlaškog jezika koja je započeta 2015. godine i još nije završena. Smatra da je krivica sama neažurnost NSV, ali i nezainteresovanost države i same vlasti.
„NSV mora mnogo jače i bolje da inicira i pritiska vlast i državu, ali oni su u tome za sada veoma pasivni. Što se vere tiče, Vlasi svoje verske potrebe završavaju u SPC. Veliki problem Vlasima po pitanju vere pravi nekanonsko delovanje Rumunske pravoslavne crkve, pogotovo u eparhijama sa pretežno vlaškim življem. Takođe, Vlasi imaju problem sa nazivima i toponima, jer po zakonu u mestima sa preko 15% izjašnjenih Vlaha, table sa nazivima trebalo bi da budu i na vlaškom, što nigde nije ispoštovano. U Vojvodini se to poštuje i svaka nacionalna manjina sa preko 15% ima dvojezične table,“ navodi Nikolić.
Nakon prevedene molitve „Oče naš“ na vlaški jezik nastupio je zastoj u daljem procesu prevođenja. Nikolić tvrdi da je to odavno završeno, čekalo se da se još neki delovi bogosluženja prevedu. Problem je tehničke prirode, ali pitanje je dana kada će se to realizovati, jer tek sada su se stekli uslovi da se to sprovede u praksi.
“Prevođenje cele liturgije na vlaški jezik koči nedostatak stručnih kadrova, teologa, koji pored najmanje završenog Teološkog fakulteta moraju da imaju i nekog doktora teologije ili da bar ti teolozi dobro znaju i pričaju vlaški jezik da bi se to valjano prevelo sa srpskog ili crkvenoslovenskog. Neki prevod postoji, pitanje je kakav je, jer sve mora da prođe veliku cenzuru, a imamo problema upravo sa nedostatkom stručnih kadrova. Zato to sve ide sporo”, objašnjava Nikolić.
Vlasi pojavu izgradnje sve većeg broja hramova Rumunske pravoslavne crkve smatraju kao ogroman problem, kaže naš sagovornik i dodaje:
„Rumunski sveštenici, pitanje je ko su ti ljudi i koliko su sveštenici, dolaze na gotovo, rovare i preuzimaju vernike, nekanonski deluju i bez ikakve državne i crkvene dozvole . To što oni grade nisu crkve, jer imaju dozvolu za gradnju nekakvog poslovnog prostora ili kuće i kasnije to pretvore u „crkve“, odnosno to nazivaju „crkvom“. Normalno, svi ti objekti se vode na nekog našeg državljanina Srbije i posle taj uz ogroman novac to njima ustupa“, tvrdi Nikolić.
Mišljenje dijaspore
Zebnja povodom delovanja nekanonske RPC prisutna je i u dijaspori među ljudima koji su napustili Istočnu Srbiju, svoje ognjište u potrazi za poslom, s nadom u bolji život. Među njima ima i izuzetno uspešnih, akademskih građana koji, ne samo da se ne stide svog porekla i korena, već se neumorno trude da svoju tradiciju, običaje i kulturu očuvaju i predstave narodima drugih nacionalnosti.
U Italiji se nastanila naša sugrađanka Rada Rajić Ristić, koja rodom potiče iz Sene, u blizini Kučeva.Diplomirala je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Beogradu. Objavila je 19 zbirki pesama, kao i 33 antologije sa drugim piscima u Italiji, Srbiji, BIH, Švajcarskoj, Rumuniji i Kanadi. Radi kao nastavnica italijanskog jezika u jednoj osnovnoj školi i kao prevodilac u italijanskim institucijama: opštini, sudu i za azilante pri međunarodnoj instituciji za ljudska prava. Aktivno učestvuje u kulturnom životu grada u kome živi i regiona Veneto.
Pitali smo je kakvo je njeno shvatanje vere i pravoslavlja kod Vlaha.
“Pravoslavlje za mene je verska pripadnost. Svaki pojedinac ima pravo da veruje u nešto. Nisam strastveni vernik, ali to ne bi trebalo da znači da ne mogu da posetim crkvu ili bilo koji pravoslavni hram,” decidna je ona.
Rada Rajić-Ristić
Iskreno je zabrinjava trenutna situacuja oko podele vlaškog naroda na Vlahe i Rumune koja nije nimalo bezazlena i smatra da bi to trebalo “sanirati” sto pre. Smatra da to treba da krene sa vrha Srpske pravoslavne crkve, jer oni su najmerodavniji za rešenje novonastale tenzije.
“Ja sam poreklom Vlahinja i ovo pitanje me lično dotiče. Posle burnih političkih okršaja, pa i ratnih, na našim prostorima devedestih, dosta nam je razmirica svake vrste. Mi želimo da ostanemo ono što smo i dosad bili – Vlasi, i ne želimo nikakvo pokrštavanje niti poistovećivanje sa Rumunima. Ovo nije nikakva povreda i uvreda rumunskog naroda. Imamo sa njima donekle zajednički jezik i pravoslavnu veru. Rumuni su bili i ostali dobri susedi i prijatelji, ali ne želimo da trpimo, niti da prihvatimo nikakvo nametanje, ni nacije, ni bilo čega vezano za veru. Možda su njihove pretenzije bazirane na jeziku. Pa, šta onda treba reći o drugim nacijama koje se služe engleskim jezikom. Jesu li svi Englezi? U Australiji, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama govori se engleski. Treba se najozbiljnije zabrinuti zbog situacije porumunjavanja Vlaha. Ja sam lično jako zabrinuta. U pitanju su nečiji interesi koji mogu da izazovu ozbiljnu problematiku”, objašnjava ona.
Govori se da Vlasi žele da se liturgija služi na njihovom maternjem jeziku. Ona smatra da je to baš iz prethodno navedenog razloga. Strah je preovladao, u to je sigurna.
“Ne smemo da dozvolimo da se napravi razdor među Vlasima”, poručuje Rada Rajić Ristić.
LEPOTA IGRE
Ona negira da je upoznata sa radom NSV po pitanju uvođenja bogosluženja na vlaškom jeziku, iskreno je raduje što je ta inicijativa pokrenuta i želi da što pre stigne na dnevni red kompetentnih lica koja o tome odlučuju.
Rada Rajić Ristić je dopisnica brojnih novina i časopisa kao što su “ Cittadini dappertutto” iz Padove, Frankfurtske vesti, “ Voce di pace” u San Marinu, a bila je dopisnica i “ Ekspres politike”. Dobitnica je brojnih nagrada za pesme i priznanja kao na primer za međunarodnu solidarnost, pruženu pomoć domovini, za međunarodni doprinos književnosti u Temišvaru. Njene pesme su objavljene i u Rumuniji. Godine 2017. je predstavljala Srbiju kao književnica srpske nacionalnosti na manifestaciji “Emigrantkinje: juče, danas, sutra” povodom Dana žena.
Drži konferencije i tribine o vlaškoj kulturi i književnosti po brojnim institucijama.Kao referent za kulturu aktivno učestvuje i zalaže se za očuvanje tradicije i kulture preko udruženja “Vidovdan” iz Vićence.
Od 2002. godine je član Udruženja književnika Srbije, a od 2019. član Udruženja novinara Srbije, dok je 2007. postala stalni član Akademije “ Le tre castella” u San Marinu, a od 2008. godine je ambasadorka za mir.
Rada sa svojim đacima
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Versko pitanje od posebnog značaja za Vlahe u Srbiji” koji realizuje udruženje “KORENI”.
