Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Opština Petrovac na Mlavi je decenijama najugroženija teritorija u slivu Mlave, ali u isto vreme i mesto gde se najviše radi na zaštiti od poplava i bujičnih voda.
Ove godine velika količina kiše u kratkom vremenskom intervalu pala je na mali lokalitet i izazvala izlivanje bujičnih potoka u selu Dobrnje.
Dobrnje se nalazi na toku čak četiri bujična potoka. Tri veća i jedan manji.
Pošto je čest slučaj da se sličan događaj ponovi u kratkom vremenskom periodu, nadležni su odlučili da Vodoprivreda Požarevac sagradi po hitnom postupku deponijsku antierozivnu pregradu, odnosno antibujučnu branu koja sada štiti selo od glavnog udara.
Od presudnog značaja je delovati odmah posle poplave, jer ih može biti više zaredom
„Mi smo u saradnji sa lokalnom samoupravom pronašli lokalitet. Oni su po hitnom postupku rešili imovinsko pravne odnose. Pristupilo se takođe po hitnom postupku projektovanju i izgradnji brane. I u kratkom vremenskom periodu uspeli smo da napravimo objekat koji nije rešio sve probleme u selu, ali može da se kaže da smo rešili od 60 do 70 odsto problema koje selo ima“, objašnjava Dragan Savić, tehnički direktor Vodoprivrede Požarevac.
Pregrada je prilično masivna, duga je šezdeset, a visoka pet metara. Vrednost radova je pet miliona dinara, što znači da je uz minimalne investicije postignut maksimalan efekat.
Brana je duga 60 a visoka pet metara
Kao i u slučaju poslednje velike poplave zbog rušenja brane Busur, privremeni objekat je sagrađen kako bi zaustavio negativne posledice poplave, poput mulja i blata, jer voda poplavi i ode, a nanos može da zatrpa sve nizvodno.
Materijali iz privremenih objekata kasnije mogu da se iskoriste i za trajne.
Stručnjaci iz Vodoprivrede Požarevac definisali su i preostale probleme koji mogu biti uzrok poplava u ovom delu opštine.
Neophodna je izgradnja još nekoliko manjih objekata, jer sva četiri potoka zahtevaju intervenciju.
Najvažnija funkcija je zaustavljanje mulja, a ne vode
Posebno je važno urediti kanal koji odvodi vodu iz sela nizvodno, jer je na nekim mestima sužen i nema adekvatan proticajni profil.
„To je ostalo da se reši u nekom budućem vremenu da bismo postigli određeni stepen zaštite. Nikada ne može da bude 100 odsto, ali za takvu jednu pojavu bujičnog karaktera rešiće toliko da šteta bude minimalna“, smatra Savić.
Kako je ocenio, u tom događaju koji je opet zahvatio deo sliva Busura i levu obalu Mlave, situacija je zapravo bila gora nego kada je bujica srušila staru branu Busur.
„Pala je veća količina kiše, jer je 2018. ta količina pala za osam sati, a sada za tri sata,“ navodi Savić za E-Braničevo.
