Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Na području opštine Petrovac na Mlavi postoje dva etno kutka u kojima se čuva tradicija Vlaha zahvaljujući aktivnostima dve žene i članica udruženja na čijem su čelu.
Udruženje žena „Zlatne ruke Kladurova“, na čijem čelu je od početka Vanka Jovanović, osnovano je 2009.godine i bavi se očuvanjem tradicije ovog kraja i autentičnosti starih vlaških jela i rukotvorina. To je inače prvo registrovano udruženje na području ove opštine koje uspešno radi već 13 godina.
Žene su se udružile sa ciljem da sačuvaju običaje i tradiciju svog kraja, ali da bi to uspele potrebna im je bila pomoć koju su, srećom, dobile. Naime, uz pomoć opštine i meštana, one su preuredile staru zgradu Mesne kancelarije u Kladurovu i napravile Etno kuću sa dvorištem koja je od 2011.godine u funkciji.
Etno kuća u Kladurovu
“Opština Petrovac na Mlavi nam je izašla u susret i ustupila nam na korišćenje zgradu mesne kancelarije. Pošto je objekat bio star i ruiniran, u katastarske knjige upisan je daleke 1936. godine, mi smo se potrudile da ga uredimo tako da izgleda starinski – lepljen je blatom sa spoljne prednje strane, a unutra su daske i cigle“, kaže Vanka.
Vanka Jovanović
Razboj, vunica, kreveti, ćilimi od kojih je posebno interesantan jedan sa prikazom scene kako Sveti Đorđe ubija aždaju, a rađen je u ovom selu, kao i drugi predmeti koji su se nekada koristili, krase unutrašnjost ovog prostora. Svako je doneo šta je imao od starina i tako su ovaj prostor oplemenili.
Stari razboj
Ovaj kutak prvenstveno je bio namenjen za korišćenje tokom čuvene manifestacije “Žumerijada”, koja se održava u ovom selu, da svi koji dođu imaju šta da vide i gde da se smeste. Inače, etno kuća ima ukupno pet soba i može da primi na konak šestoro ljudi.
Jovanović kaže da bi kuća mogla da bude otvorena stalno za posetioce ali da to još nije zaživelo. Veliki uticaj imala je epidemija koronavirusa, dve godine nije bilo adekvatnih uslova za održavanje manifestacije.
Želeći da svoje ručne radove učine dostupnijim kupcima, došle su na ideju da kupe drvenu kućicu, a dobili su i finansijsku podršku od opštine Petrovac koja svake godine izdvaja značajna sredstva ne samo za „Zlatne ruke Kladurova“, već za sva udruženja žena na području ove opštine.
Drvenu kućicu planiraju takođe da pretvore u jedan mini prodajni etno kutak i da je postave u Banji Ždrelo, jer tamo tokom cele godine ima dosta turista. Na taj način će promovisati bogatu tradiciju petrovačkog kraja, a istovremeno i zaraditi od prodaje vunenih čarapa, heklanih krpa, veženih peškira i drugih ručnih radova. Pored toga one prave i prodaju razne slane i slatke specijalitete po receptu svojih baka i nedavno su osvojile prvo mesto za najbolji obredni kolač i štrudlu.
Planove za budućnost etno kuće i nove drvene kućice imaju ali su, kaže Vanka u ime desetak aktivnih članica udruženja, zabrinute da li će imati ko da ih nasledi u toj misiji očuvanja tradicije ovog kraja.
„Imamo samo jednu članicu koja je mlađa, 1982. godište, sve ostale smo prešle u šestu deceniju. Možda bi se mladi više uključili kada bi imali više mogućnosti da plasiraju svoj rad. Mlad čovek ako plete, veze, tka, hoće i da zaradi na tome“, smatra Vanka.
Na području opštine Petrovac na Mlavi postoji još jedan etno kutak i to zahvaljujući Udruženju žena „Starčevljanke“ na čijem je čelu od osnivanja, odnosno marta 2014. godine, Tanja Bošković iz Starčeva.
Naime, u sklopu Doma kulture u Starčevu, u prostoriji koju su opština Petrovac na Mlavi i Mesna zajednica Starčevo dali Udruženju žena “Starčevljanke” na korišćenje, otvoren je 2016. godine etno kutak, u saradnji sa Zavičajnim muzejom Petrovac na Mlavi i Danicom Đokić, etnologom iz Narodnog muzeja Požarevac, kaže Bošković.
Etno kutak u Starčevu
„Rekonstrukcija te prostorije je krenula 2015. godine i trajala je nešto više od godinu dana, a u oktobru 2016. otvorile smo etno kutak sa ciljem da oživimo takozvani etno turizam. Tu smo smestile sve predmete koje su naši stari od davnina koristili i uredili da svi koji ovde dođu mogu da vide kako su ljudi živeli nekada, čime su se hranili, čime su radili i kako se tkalo“, objašnjava ona.
Tanja Bošković
Vredne i uporne Vlahinje iz ovog sela tu su napravile pravi mali muzej vlaške kulture i tradicije, veoma zanimljiv za potencijalne turiste. To bi mogao da bude i prvi korak ka privlačenju turista u Starčevo, ali na tome još treba ozbiljno raditi. Tanja kaže da je etno kutak otvoren za sve ali je potrebno da se posetioci najave udruženju kako bi ih članice dočekale kako dolikuje.
„Cilj našeg udruženja je očuvanje narodne tradicije, kulture i običaja preko ručnih radova, jela i folklora i promovisanje Starčeva i opštine Petrovac na Mlavi u Srbiji i šire. Kada nam se najave gosti uvek ih dočekamo u etno kutku sa tradicionalnom kuhinjom, pripremamo i slana jela i kolače koji su se od davnina pripremali u ovom kraju. Na inicijativu našeg sveštenika počele smo da slavimo praznik „Vera, Nada, Ljubav i njihova majka Sofija“ kao slavu udruženja što činimo i danas u tom prostoru“, kaže Bošković.
Članice ovog udruženja su inače više puta nagrađivane za pripremu tradicionalnih jela i imaju cilj, ističe Tanja, da naprave i kuhinju u kojoj bi pripremale tradicionalnu hranu.
Ovako izgleda tradicionalna trpeza koju spremaju „Starčevljanke“
Pored toga, vrlo često svoj nastup na raznim manifestacijama širom Srbije i na televiziji upotpunjuju pesmom. Tanja Bošković je poznata u petrovačkom kraju po izvođenju vlaških pesama.
Za razliku od Vanke, Tanja nije zabrinuta da li će mladi nastaviti da čuvaju tradiciju svojih starih kao što to one sada rade, jer imaju podmladak u selu – devojke 1999. i 2000. godište koji su uvek uključene u njihove aktivnosti. One sarađuju i sa osnovnom školom, promovišu šta se sve radi u udruženju i organizuju radionice pletenja, veženja i duboreza jer smatraju da je izuzetno važno da se deca uče od malih nogu kako se čuva tradicija.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Petrovčanke – opstanak u njihovim rukama“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po javnom pozivu za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Petrovac na Mlavi radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
