Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
O Žankinom životu se i danas, 74 godine nakon njene smrti, mogu naći oprečne infomacije u medijima. Oduvek je bilo sporno mesto njenog rođenja, emotivne veze, boemski život, angažman tokom nemačke okupacije… Ipak dve stvari su sigurne i to danas niko ne osporava – bila je izuzetno darovita glumica i nije zaslužila da joj se oduzme nacionalna čast.
Dar od Boga za umetnost je blagoslov, ali može biti i prokletstvo. Nesvakidašnji talenat za glumu Žanki je doneo veliku slavu, a potom veliko stradanje za vreme nemačke okupacije. Nemci su među prvima odveli u logor njenu veliku ljubav Morisa Pijadu i nikada više nije ništa čula o njemu. Nažalost, to je bio samo početak njenog ponora.
Zdravlje joj je bilo narušeno i želela je da se povuče sa scene, međutim, Nemci joj to nisu dozvolili jer su bili, kako pišu biografi, i te kako svesni njene popularnosti. Zabeleženo je da su je 1942. godine pozvali na razgovor u nemačku komandu, gde joj je naloženo da se vrati pozorištu, naročito kabaretskim ulogama koje bi “zabavile narod”, u zamenu za insulin koji joj je bio neophodan jer je bila dijabetičar. Žanka se našla u bezizlaznoj situaciji i morala je da prihvati angažman.
Najgore je usledilo tek po dolasku komunista na vlast. Žanka je uhapšena pod optužbom da je “kulturno i umetnički sarađivala s okupatorom i domaćim izdajnicima, stavljajući u službu svoje umetničke sposobnosti i svoj veliki glumački renome“, pisali su tada mediji. Osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti i društveno koristan rad koji je podrazumevao čišćenje ulica.
Od kraljice scene do čistačice ulica, FOTO: Muzej pozorišne istorije
Žanka je bila na stubu srama. Velika glumica kojoj je cela nacija klicala, umesto da pleni scenom, pognute glave čistila je beogradske ulice. Nije mogla da radi i zarađuje za život te je bukvalno živela od tuđe milostinje. Bila je na izmaku snage jer se bolest pogoršavala.
Dve godine kasnije, posle molbe za pomilovanje i dopuštenja da se vrati umetničkom životu kako ne bi živela od tuđe milostinje, tadašnji ministar pravosuđa Srbije Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji jer je bezopasna po društvo, navode biografi. Nažalost, tri dana posle vesti da joj je sve oprošteno i da može da se vrati glumi, koju joj je saopštio bard srpskog glumišta, rođeni Požarevljanin Milivoje Živanović, Žanka je preminula.
Rehabilitovana tek 2009. godine
Mnogo je vremena trebalo da prođe, nešto više od 60 godina, kako bi se neko ozbiljno pozabavio slučajem Žanke Stokić i jednom zauvek skinuo ljagu sa njenog imena.
Za rehabilitaciju Žanke Stokić najzaslužnija je Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava u Požarevcu na čijem je čelu bio Požarevljanin Dragan Ilić. On je u to vreme obavljao funkciju potpredsednika opštine Požarevac, te je bio uključen i u kulturni život grada.
U blizini biste Milivoja Živanovića podignuta je 2002. godine i bista Žanke Stokić. Godinu dana kasnije pokrenuta je i nagrada „Žanka Stokić“ za najbolju glumicu koja se dodeljuje i danas.
>>POŽAREVAC I ŽANKA – SPONA KOJA I DANAS TRAJE (FOTO)<<
Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava se u to vreme pre svega borila za zaštitu ljudskih prava u smislu restitucije imovine, ali i rehabilitacije nepravedno osuđenih lica, što je bio slučaj i sa čuvenom glumicom.
„Žanki se stavljalo na teret da je sarađivala sa okupatorom tako što je igrala u predstavama, a to je bio njen posao koji je radila i pre rata. Zapitali smo se kako neko može da bude osuđen zbog toga što je radio svoj posao. Mislim da u celoj Evropi nije poznat slučaj da je jedna zemlja osudila svoje glumce, inženjere, pravnike ili bilo koje druge stručnjake zbog toga što su radili svoj posao u vreme okupacije“, kaže Ilić.
Dragan Ilić
Kako Žanka nije imala potomstvo niti rođake koji bi se zauzeli za nju, članovi Lige su osećali potrebu da učine nešto za ovu veliku glumicu koja je ostavila pečat, ne samo u Velikom Gradištu i Rabrovu, već i u Požarevcu i čitavoj Srbiji. Presudno je bilo i to što su uspeli da dođu do nekih dokumenata koji govore o sudskom procesu koji je vođen, kaže, pod vrlo čudnim okolnostima.
Članovi Lige pozvali su Narodno pozorište da im bude saveznik, jer je Žanka bila dugogodišnji član tog pozorišta, i oni su, kaže Ilić, odmah prihvatili. Dakle, Narodno pozorište u Beogradu praktično je jedan od saučesnika u procesu poništavanja presude.
Proces je pokrenut 2006. godine, a Okružni sud usvojio je zahtev za rehabilitaciju Žanke Stokić 3. marta 2009. godine.
Okružni sud u Beogradu utvrdio je da je Žanka Stokić u vreme početka Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu, da nije bila politički aktivna i da je izrečena kazna zasnovana na političkim i ideološkim razlozima.
Glumica je, prema sopsvenom kazivanju tokom postupka 1945. godine, dobrovoljno stupila u novo pozorište "Veseljaci" i "Centrala za humor" jer je bila bolesna i bio joj je potreban novac za lečenje, dok je u Beogradsku radio stanicu stupila pod prinudom glavnog nemačkog radio-aranžera. Okružni sud je u postupku rehabilitacije utvrdio da Žanka Stokić na suđenju 1945. godine nije imala branioca, jer zbog svog lošeg materijalnog stanja nije mogla da ga plati, navedeno je u saopštenju suda.
„Žanka se upokojila 1947. godine i njoj praktično ništa ne znači to što je rehabilitovana, čak nema ni naslednike kojima bi to nešto značilo, ali znači našem pravnom sistemu, našoj državi i kulturi da naša velika umetnica po novoj odluci suda nije osuđivano lice bez obzira što je nosila taj žig do smrti“, smatra naš sagovornik.
Oprečni navodi o mestu Žankinog rođenja
O rođenju, životu, karijeri i stradanju Žanke Stokić pisali su gotovo svi nacionalni i lokalni mediji, pisci, profesori Fakulteta dramskih umetnosti, hroničari i poštovaoci njenog lika i dela. Mnogo toga je ostalo do danas nepoznanica zbog brojnih oprečnih informacija.
Žarko Živanović, hroničar i pisac iz Velikog Gradišta, kaže da i sada, 150 godina posle rođenja Žanke Stokić, nalazi oprečne navode o njenom mestu rođenja.
„Svojatali su je Petrovčani, Kučevljani, Požarevljani i Gradištanci. Sada se kao mesto rođenja navodi Rabrovo, ređe Veliko Gradište. I Petar Volk, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, koji je napisao najdetaljniju knjigu o Žanki, u svoj prvom feljtonu koji je objavio za knjigu koja se kasnije pojavila navodi da je rođena u Rabrovu. Dušan Basarabić demantovao je te navode dokazima da je rođena u Velikom Gradištu. Naime, u izvodu iz crkve u Velikom Gradištu stoji da je Živana Stokić rođena u Velikom Gradištu 24.1.1887. godine od oca Bogosava, pekara, i majke Julke, domaćice. Kum na krštenju bio je njegov otac, Stojan Basarabić. Dakle, dileme nema, rođena je u Velikom Gradištu“, kaže Živanović.
Žarko Živanović
Međutim, nedavno je došao do informacije da je ona zapravo rođena u Požeženu, selu u blizini Velikog Gradišta, i sada istražuje da li je to zaista prava istina.
„O tome tragam. Pošto je Žankin otac bio rodom iz Požežena moguće je da je to istina. Mnogi iz tog mesta tvrde da je i njena majka bila tamo tog januara kada je rođena Žanka i da je potom došla sa njom u Gradište i prijavila je u crkvu, jer Požeženo nije imalo crkvu“, saznao je on od meštana tog sela.
Čak je i Žanka govorila da je rođena u Rabrovu, tako piše i na njenom nadgrobnom spomeniku. Mnogo je česće u intervjuima spominjala Rabrovo, što je sasvim razumljivo jer se nije ni sećala detinjstva u Velikom Gradištu.
Anegdote o Žanki
Ipak, stariji Gradištanci se sećaju nje kada je kasnije dolazila u ovo mesto i prepričavali su razne priče koje su ostale do danas. Za to je u velikoj meri zaslužan upravo Žarko Živanović koji ih je beležio i objavio u knjizi o poznatim gradištancima. On ističe da je poznato da je čuvena glumica rado dolazila u Veliko Gradište, družila se sa tamošnjim boemima i uvek im se obraćala sa dragi moji gradištanci.
Volela je boemski život, FOTO: Muzej pozorišne istorije
„Ugledni gradištanski trgovac Tasa Obradović uvek je kupovao po desetinu karata kada je gostovala Žanka i delio svojim radnicima kako bi je redovno gledali. Posle nastupa su je čekali da se pozdrave sa njom, a neretko je Žanka sa njima dugo ostajala na druženju u gradskom hotelu. Vodila je glavnu reč, prepričavale su se anegdote i vicevi, bilo je uvek smeha u njenom društvu. Gradištanka Mira Nikolić mi je pričala da je dugo čuvala prsten koji je njenom ocu Žanka dala kao nagradu za „dobro prodati vic“. Dragan Budimski, Žankin prvi komšija, pričao mi je da je ona često posećivala njegovu majku Anku i da se tada sakupljao ceo komšiluk da je vidi i da sa njom popriča“, priča naš sagovornik.
Postoji i priča da je Žanka imala ortačku berbersku radnju u Velikom Gradištu, otkriva Žarko. Kako su mu Žankini savremenici ispričali, dok su jednom prilikom sedeli u hotelu „Srpski kralj“ prišao im je berberin Žaga, poznat kao šaljivdžija i obratio se rečima:
„Društvo, znajte da smo od danas Žanka i ja ortaci, imamo zajedničku berbersku radnju. Ona će da mi dovodi mušterije, a ja ću da ih šišam.“
Znajući Žanku takođe kao šaljivdžiju svi su se nasmejali, a Žaga im je ozbiljno rekao da ako ne veruju pogledaju preko puta. I zaista na lokalu preko puta stajala je tabla sa natpisom „Berberska radnja Žage i Žanke Stokić“. Žanka se navodno nasmejala, ustala i poljubila Žagu, a potom mu radosno rekla: „Pa, ortak neka nam je sa srećom“, prepričava Živanović i dodaje da su Gradištanci govorili: „Idem da se šišam i brijam kod Žankinog Žage“.
Žanka je imala težak život i tragičnu sudbinu, ali je zbog vedre naravi bila popularna i omiljena u društvu. Ostaće zapamćena, ne samo u sećanju Gradištanaca već celokupne kuturne javnosti u Srbiji, upravo po komičnim ulogama.
VIDEO: Opština Veliko Gradište
U igrokazu o Žanki i Branislavu Nušiću Gradištanka Marina Milićević, koja se više decenija amaterski bavi glumom, dočarala je lik Žanke Stokić. To je samo jedan od načina da se oživi sećanje na heroinu srpskog glumišta, jedinstvenu i neponovljivu „Živku ministarku“.
Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “Žanka Stokić - simbol velikog dara i stradanja” po Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja koji promovišu i afirmišu teme iz oblasti kulture u 2021. godini”.
