Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Vlasima je, kao i drugim nacionalnim manjinama, Ustavom Republike Srbije garantovano pravo na obrazovanje na maternjem jeziku. Svesni te činjenice, članovi Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine su, odmah nakon usvajanja vlaške azbuke, intenzivno radili na uvođenju predmeta “Vlaški govor sa elementima nacionalne kuluture” u osnovne škole. To je bio još jedan korak napred na putu ka standardizaciji vlaškog jezika koja je donela određene promene kada je u pitanju obrazovanje Vlaha.
Obrazovanje Vlaha na maternjem jeziku, kao i drugih nacionalnih manjina u Republici Srbiji, zasniva se na Zakonu o osnovama sistema obrazovanja, Zakonu o osnovnoj školi i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Primenjuje se od 2014. godine, kada je u 10 osnovnih škola u Srbiji na području Školske uprave Požarevac i Zaječar uveden kao pilot projekat izborni predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“. Te prve školske godine ovaj predmet su pohađala 84 učenika.
Od samog početka u toj priči je Daniela Pejčić, učiteljica u Osnovnoj školi “Stevan Mokranjac” u Kobišnjici kod Negotina, koja predaje i izborni predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“. Te godine je celo njeno odeljenje od 25 učenika trećeg razreda počelo da pohađa ovaj predmet.
„Nimalo nije bilo lako na početku objasniti roditeljima zašto se taj predmet uvodi. Bili su skeptični, plašili su se da to ima veze sa politikom, kao i da će biti veliko opterećenje za decu.Onda je bilo problema oko toga kako ćemo da govorimo, jer postoji više dijalekata, te sam objasnila roditeljima da ćemo da govorimo na dijalektu koji je zastupljen u njihovoj okolini.Uložila sam zaista mnogo truda, a verujem da su i sve moje kolege, ali moralo je da prođe određeno vreme da roditelji vide i shvate da se taj predmet uvodi da bi se sačuvala narodna tradicija Vlaha i da ta dva časa nedeljno preko norme neće biti veliko opterećenje za njhovu decu”, priseća se Pejčić.
Daniela Pejčić
Ona objašnjava da je za ovaj predmet postojao plan i program po kome su predavači radili, kao i udžbenik čiji je autor Milena Golubović, master etnologije i antropologije. Pored toga, pomoć su, kaže, tražili od roditelja i starijih meštana koji su donosili u školu stare predmete i delili sa predavačima priče i pesme koje su se prenosile sa kolena na koleno.
Izučavanje ovog predmeta nije strogo pisanje i čitanje, kako su roditelji mislili na početku, već najpre učenje jezika kroz igru, pesmu i glumu, bojenje slikovnica i bojanki. Deca su na časove dolazila rasterećena, jer su i ocene iz ovog predmeta opisne.
„Koncipirano je tako da učenici prvog i drugog razreda ne uče slova, niti da čitaju i pišu, iz razloga što uče da pišu srpsku ćirilicu i latinicu i zato nismo želeli da im stvorimo zabunu. Trudili smo se da uvek bude zanimljivo i da deca vole da dolaze na te časove. Ipak svesni smo da ovaj predmet ne biraju deca nego roditelji, a ako imamo dobru saradnju sa roditeljima i ako oni žele da njihova deca uče govor svojih predaka, onda je već pola posla završeno. Na deci je samo da dolaze na časove, a na nama predavačima da nađemo motivciona, pedagoška i didaktička sredstva za rad sa njima”, naglašava Pejčić i dodaje da u trećem razredu đaci počinju da pišu i čitaju na vlaškom jeziku.
Od radova na časovima nastala izložba “Lutka u nošnji naše bake”
Slično je i iskustvo Rozice Dragojlović, učiteljice u Osnovnoj školi “Slobodan Jović” u Voluji kod Kučeva, koja predaje “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” od uvođenja ovog predmeta u tu školu 2016. godine.
“U prvim godinama rada veću pažnju sam poklanjala govoru zato što je jako malo dece govorilo vlaški. Kasnije, u želji da deci nastava bude što zanimljivija, više pažnje sam poklanjala običajuma i tradiciji i to na konkretnim primerima kad god je bilo to moguće. Pevanje, igra i dramatizacije postali su deo ovih časova. Kad je bilo prilike učestvovali smo na likovnim i literarnim konkursima i često osvajali nagrade. Sve to uticalo je na đake da se u većem broju izjasne za ovaj izborni predmet”, priča Dragojlović.
Rozica Dragojlović
Najveća potvrda dobrog rada je to što je interesovanje dece za izučavanje ovog predmeta raslo iz godine i godinu, i danas je učenje vlaškog jezika zastupljeno u ovoj školi od prvog do osmog razreda.
Prevaziđen problem nedostatka predavača
Dragojlović se seća i da je na početku uvođenja ovog predmeta u škole jedan od problema bio i nedovoljan broj predavača. Ona objašnjava da je uslov da bi neko mogao da bude predavač „Vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture“ da govori vlaški, da bude prosvetni radnik i da ima sertifikat o savladanoj obuci na seminarima koje je organizovao Nacionalni savet Vlaha.
Danas je taj problem prevaziđen jer se već nekoliko godina održavaju seminari za obuke nastavnika i, što je najvažnije, ima zaniteresovanih. Autorka i realizatorka akreditovanog seminara za nastavnike "Pređi preko... Upoznaj govor i kulturu Vlaha" je Milena Golubović, master etnologije i antropologije.
“Dva puta su seminari organizovani u našoj školi, prvi put 2017. godine, a drugi krajem novembra 2023. godine. Prisustvovala sam, takođe, seminarima koji su organizovani u Petrovcu na Mlavi i Vlaolu, zajedno sa mnogim mojim kolegama”, ističe Dragojlović.
Obuka za predavače u Voluji
Izrada planova, programa i udžbenika - proces koji traje
U novembru 2019. godine na sednici Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta Vlaha doneti su zaključci da se u narednom periodu unapredi kvalitet obrazovanja na vlaškom jeziku i da se oformi stručni tim pri Savetu koji će imati zadatak da prati nastavne planove i uskladi sadržaje udžbenika sa zakonskim propisima. Rozica Dragojlović i Daniela Pejčić su od početka deo tog tima, zajedno sa Tatjanom Dražilović i Nemanjom Istirovićem.
“Prvi zadatak ovog tima bio je izrada planova i programa učenja za one razrede za koje nisu postojali, te su urađeni planovi i programi za treći, četvrti, sedmi i osmi razred. Rad na udžbenicima je bio prilično težak i zahtevan posao. Osim usklađivanja sa planovima i programima, želeli smo da u udžbenicima ravnopravno budu zastupljeni svi dijalekti kojima se govori. Bilo je potrebno sakupiti dosta materijala o običajima, tradiciji, zatim narodne umotvorine, narodne priče i autorske tekstove, a onda sve to uskladiti sa uzrastom učenika, planovima i programima. Urađeni su potom udžbenici od prvog do šestog razreda i radne sveske za prvi, drugi i treći razred. Udžbenik za četvrti razred je radnog karaktera, odnosno u sebi sadrži i radnu svesku, kao i objedinjeni udžbenik za peti i šesti razred”, objašnjava Dragojlović i dodaje da bi trebalo u narednom periodu da se formira novi tim koji će raditi na udžbenicima za sedmi i osmi razred.
Proizvod višegodišnjeg rada tima za obrazovanje
I Pejčić se slaže da izrada udžbenika nije nimalo lak zadatak i dodaje da su im u tome pomogla iskustva drugih nacionalnih manjina do kojih su došli kroz realizaciju zajedničkog seminara pod nazivom „Prepoznatljivost naših nacionalnih kultura“, a koji je vlaška nacionalna manjina akreditovala u saradnji sa tri nacionalne manjine – Slovacima, Bošnjacima i Bunjevcima.Kako objašnjava, iz svake nacionalne manjine su po dva predstavnika realizovala do sada seminar u negotinskim naseljima Kobišnjica i Prahovo, Petrovcu na Mlavi i u selu Kisač u Vojvodini.
“Seminar je koncipiran tako da učimo jedni od drugih. Svako iz svog domena govori o tome gde su stigli sa planom i programom, kao i sa izradom udžbenika. Zahvaljući Slovacima, koji su imali udžbenike pre nas, učili smo od njih i po njihovom modelu smo počeli da radimo, a sada po našem modelu rade neke druge nacionalne manjine”, iskrena je Pejčić.
Šta se menja nakon standardizacije?
U međuvremenu, ispunjeni su svi uslovi i vlaški jezik je standardizovan u oktobru 2022. godine. Po rečima Rozice Dragojlović, to sa sobom nosi promenu naziva predmeta i već je podneta ta inicijativa nadležnim institucijama.
Reč “govor” promeniće se u reč “jezik”, tako da će se predmet zvati u budućnosti “Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture”.
Što se tiče plana, programa, udžbenika i odvijanja nastave ovog predmeta tu, kaže, neće biti promena jer je sve rađeno pa važećoj vlaškoj uzbuci. Ona očekuje da će to doprineti da se još više roditelja i dece zainteresuje za izučavanje ovog predmeta.
Predmet koji se još uvek zove “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” u ovoj školskoj godini pohađa više od 700 učenika u 21 školi u Srbiji. U Braničevskom okrugu ovaj predmet uči se u seoskim osnovnim školama u Voluji i Turiji ( opština Kučevo), Srednjevu ( opština Veliko Gradište) , Laznici i Krepoljinu ( opština Žagubica), Ranovcu ( opština Petrovac na Mlavi) i Boževcu ( opština Malo Crniće) .
Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, kaže da standardizacija jezika otvara još jednu novu mogućnost - odvijanje kompletne nastave na vlaškom jeziku. Međutim, to je u ovom trenutku na “dugačkom štapu”, nešto što je dostižno ali ne u bliskoj budućnosti, jer je potrebno, između ostalog, da se najpe školuju kadrovi koji bi predavali sve predmete na vlaškom jeziku. Na tome će, kaže Janošević, Nacionalni savet Vlaha raditi mnogo godina.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Dug put standardizacije vlaškog jezika – šta i kako dalje?”
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
