Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Iskonska je potreba Vlaha da očuvaju svoje posebnosti i tradiciju za buduća pokolenja, a zapisivanje je najispravnije moguće vlaškim pismom jer je vlaški govor veoma specifičan.
Obrazovanje Vlaha na maternjem jeziku kao i drugih nacionalnih manjina u Republici Srbiji realizuje se na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja, Zakona o osnovnoj školi i Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Prema odredbama tih zakona postoje znatno veće mogućnosti za obrazovanje na vlaškom jeziku, nego što je to danas slučaj u praksi.
Po poslednjem popisu iz 2011.godine, u 64 naselja Braničevskog upravnog okruga Vlasi su većinsko stanovništvo. Najveći broj građana koji se izjašnjavaju kao Vlasi je u Petrovcu na Mlavi (4609) i Kučevu (3927). Statistički podaci pokazuju da se stanovništvo ubrzano smanjuje i u borbi za opstanak na ognjištu neophodno je obezbedizi bolji kvalitet života uz očuvanje nacionalnog identiteta, a to podrazumeva i obrazovanje na maternjem jeziku. U tom procesu veoma veliku ulogu ima Nacionalni savet Vlaha u čijoj je nadležnosti i očuvanje maternjeg jezika.
Miletić Mihajlović
U aktuelnom sazivu Nacionalnog saveta Vlaha, na čelu Odbora za obrazovanje nalazi se Miletić Mihajlović, prosvetni radnik čiji je maternji jezik vlaški.
“Vlaški jezik je arhaičan jezik i značajno se razlikuje od modernog reformisanog i sintetičkog rumunskog jezika koji današnji Vlasi delimično razumeju. Uvođenje vlaškog jezika u obrazovne programe ima za cilj da se naš jezik sačuva, jer jezik je jedan od važnijih elemenata nacionalnog identiteta“, objašnjava Miletić.
O značaju uvođenja nastave na vlaškom u obrazovni sistem Republike Srbije, kaže:
„S obzirom na činjenicu da Vlasi dugo nisu koristili svoje pismo i da je Nacinalni savet Vlaha Srbije pismo doneo i usvojio 2012.godine, učenici vlaške nacionalne manjine koji se opredeljuju za učenje vlaškog jezika sa elementima nacionalne kulture, imaju mogućnost elementarnog obrazovanja i opismenjavanja na svom maternjem jeziku. Ovo je elementarni obrazovno - vaspitni cilj, a vremenom kroz proces usavršavanja i konačne standardizacije vlaškog jezika, obrazovni cilj biće znatno ambiciozniji“, smatra Mihajlović.
Na sednici Nacionalnog saveta Vlaha, 24.januara 2012. godine, doneta je odluka o usvajanju vlaškog pisma u ćiriličnoj i latiničnoj verziji. Nakon toga je donet Plan i Program za predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovne škole. Pre nego što je predmet uveden u obrazovni sistem kao izborni, u prvoj godini učenja radilo se po pilot projektu.
Na kraju svake školske godine, u svim školama se sprovodi anketa među roditeljima kojom se utvrđuje zainteresovanost za učenje „Vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture“ u sledećoj školskoj godini.
Prvi put, program je odobren za školsku 2014/15. godinu i od Ministarstva prosvete. Odobren je prvi udžbenik za učenje i upoznavanje sa jezikom i kulturom Vlaha. Od tada je nastao zastoj u izradi novih udžbenika za svaki razred, koji je Nacionalni savet Vlaha pravdao nedostatkom finansijskih sredstava. Zbog toga je izostala i organizacija oko angažovanja stručnjaka za izradu udžbenika za sve razrede osnovnog obrazovanja.
U školama je raslo interesovanje za nastavu na maternjem jeziku ali u isto vreme i razočaranje učenika starijih razreda koji i dalje uče iz istog udžbenika. Predavači su se dovijali na razne načine da predmet učine interesantnijim i posebno se isticala njihova kreativnost i predan rad. Sada ima mnogo dece koja ne samo da pričaju, nego i pišu pesme i kratke prozne tekstove vlaškim pismom.
Krajem 2019.godine, Nacionalni savet Vlaha je konačno formirao stručni tim za izradu planova nastave i učenja, kao i udžbenika. Jedna od članica tima je Rozica Dragojlović, zamenica predsednika Odbora za obrazovanje NSV.
„Kao član ovog tima učestvovala sam u izradi planova nastave i učenja za III, IV, VII i VIII razred. Trenutno završavamo udžbenik „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ za učenike od I do III razreda i autor sam radne sveske za II razred. Nastavni planovi postoje za sve razrede osnovne škole. Od 2018. godine primenjuju se planovi nastave i učenja zasnovani na ishodima. U skladu s tim trebalo je izmeniti postojeće udžbenike za I i II razred. Zbog toga smo morali da se vratimo korak unazad i da uradimo nove udžbenike, umesto da nastavimo dalje. Kako bi ubrzali snabdevenost učenika udžbenicima, odlučili smo da uradimo udžbenik za prva tri razreda. Nadamo se da će štampanje biti završeno do kraja godine zajedno sa radnim sveskama. Urađen je i plan udžbenika za 4.razred ,“kaže Dragojlović.
Stručni tim za obrazovanje NSV
Pored nje u sručnom timu su još angažovani: mr Daniela Pejčić, mr Tatjana Dražilović i dr Nemanja Ispirović. Naoružani znanjem, ali i entuzijazmom, krenuli su u realizaciju ogromnog posla svesni velike odgovornosti. O ostvarenim rezutatima, planovima, ali i poteškoćama, Rozica Dragojlović kaže:
„Ja mogu da govorim samo o vremenu od decembra 2018 godine od kada sam u NSV. Tokom 2019. urađeni su planovi nastave i učenja za III, IV, VII i VIII razred tako da sada imamo komletne planove i programe za sve razrede. Započet je rad na izradi udžbenika i radnih sveski i taj bi posao do sada bio završen da nas nije usporila pandemija koronavirusa. Tokom proleća planirana je promocija Vlaškog govora, obilazak škola i razgovori sa roditeljima. Nažalost, ove aktivnosti takođe nismo mogli da izvedemo“.
Kreativnost na delu
Da bi Vlasi sačuvali svoju kulturu i nacionalni identitet nije dovoljno samo da govore vlaški da poštuju tradiciju i običaje, već je od velikog značaja uvođenje nastave na maternjem jeziku. Zapisivanjem običaja, narodnih priča, umotvorina vlaškim pismom, sačuvaće se od zaborava jedno veliko bogatstvo Vlaha.
Rozica Dragojlović je predavač „Vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture“ u Osnovnoj školi „Slobodan Jović“ u Voluji, opština Kučevo.
„U školi u kojoj radim svake godine se povećava broj dece koja uče “Vlaški govor sa elementima nacionalne culture”. Bilo je u planu da tokom proleća, sa decom koja uče vlaški govor, snimimo spotove i kratke filmove u kojima bi pokazali kako i šta oni rade na časovima. Ovo ćemo realizovati čim bude prestala opasnost od virusa. Ovi materijali bi bili motivacija za decu koja su neodlučna i roditelje koji misle da je učenje vlaškog govora dodatno opterećenje. Ovi časovi za decu nikako ne bi smeli da budu opterećenje. Trebalo bi da budu zanimljivi, što češće izvan učionice, pogotovo ako se radi o starim zanatima, običajima, razgovorima sa starijim stanovnicima u kraju,“ objašnjava ona i dodaje:
Priprema za nastup
„Većina Vlaha zna da postoji vlaško pismo, ali ga mali broj koristi. Danas imamo decu koja u školi čitaju i pišu na vlaškom i zato mislim da će ubuduće mnogo više ljudi koristiti vlaško pismo nego danas. Jako je važno da sačuvamo svoj maternji jezik. To ćemo moći samo ako svoje misli, govor, priče, pesme, možemo da zapišemo na tom jeziku i svoju bogatu tradiciju sačuvamo za buduće generacije“, poručuje Rozica Dragojlović.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Obrazovanje Vlaha na maternjem pismu – proces koji „tapka“ u mestu" koji preko Udruženja ”Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2020. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
