Napustila je učiteljski posao u osnovnoj školi „Bata Bulić“ u Petrovcu na Mlavi, preselila se u Beograd i posvetila vođenju dobrotvorne organizacije „Centar Zvezda“, koji je osnovala 2013. godine. Proglašena je „Naj ženom“ 2020. godine od strane čitalaca časopisa „Blic žena“ zbog rezultata postignutih u zbrinjavanju i osnaživanju dece bez roditeljskog staranja u okviru programa „Kuća mogućnosti“. Takođe, članica je Komisije za obrazovanje u okviru Nacionalnog saveta Vlaha. Ovom prilikom razgovarali smo upravo o pitanjima vezanim za vlaški jezik i pismo, obrazovanje dece na vlaškom jeziku i predanje vlaške kulturne baštine pripadnicima ove manjinske zajednice u Srbiji.

Zašto je u današnje vreme značajno da Vlasi mogu da komuniciraju na maternjem jeziku, odnosno svojim pismom?

Tim pismom mogu da komuniciraju, zapisuju svoje umotvorine, vekovima čuvana i prenošena književna dela, običaje i stvaraju dela koja će ostati za buduće generacije, i to je istorijski značajan trenutak za našu nacionalnu manjinu. Ono što se u međuvremenu prenosilo samo usmenim putem, gubilo, menjalo, dodavalo, sada može biti trajno zapisano. Pismo nam omogućava i jedan novi zamah stvaralaštva te već imamo pregršt novih stvaralaca koji pišu i stvaraju dela na svom maternjem, vlaškom jeziku.

Koliko verno pisani jezik oslikava govorni vlaški jezik?

Pisani jezik u potpunosti odgovara govornom, samo nam je potrebno vremena da se naviknemo na postojanje istog. Alfabeti u ćiriličnoj i latiničnoj formi se uklapaju u postojanje istih pisama u srpskom jeziku, koja koristimo kako kroz proces obrazovanja, tako i u svakodnevnoj službenoj upotrebi. Dodati su glasovi, odnosno slova koja im odgovaraju za one glasove koji su karakteristični za naš jezik, ali se oni lako nauče. Zadržan je princip iz srpskog jezika: jedno slovo-jedan glas.

Poznato je da Vlasi u različitim delovima istočne Srbije govore drugačijim narečjima. Da li vlaški jezik u pisanom obliku prepoznaje te razlike?

Kao i u svakom jeziku, teritorijalno se prepoznaju različiti dijalekti, ima ih četiri u vlaškom jeziku. Oni se koriste na određenim područjima, ali im je data jednaka važnost. U obrazovnom procesu se trudimo da deca budu upoznata sa njihovim postojanjem i nekim razlikama koje sadrže, smatrajući ih bogatstvom jednog jezika. Kroz njihovo izučavanje se može pratiti kulturno-istorijski uticaj više faktora na određenoj teritoriji, a to je, složićete se, odlična osnova za mnogobrojna i raznovrsna istraživanja kojih će, verujemo, tek biti.

Svedoci smo mnogih procesa i događaja koji utiču na nestanak govornog vlaškog jezika. Da li nam pismo garantuje njegovu održivost u budućnosti?

Migracije su sastavni deo istorije u svakom trenutku. U našem slučaju, te migracije nekada otežavaju očuvanje jezika, kao i kulture i tradicije u izvornom smislu. Intenzivan uticaj tekovina savremenog društva nije mimoišao ni pripadnike našeg naroda, iako Vlasi mogu da zahvale izvesnoj teritorijalnoj izolovanosti u manje pristupačnim delovima istočne Srbije izuzetnu očuvanost tekovina iz prošlosti. Pisani tragovi će svakako olakšati budućim generacijama ne samo očuvanje tradicije nego i vraćanje istoj kada god to budu poželeli.

Tatjana Tanja Dražilović

Deci koja u školi pohađaju nastavu na vlaškom jeziku potrebno je obezbediti udžbenike i radne sveske. Koliko je to zanimljiv, a koliko naporan posao?

Rad sa decom i za decu nije nikada dosadan, naročito ako to volite i ako je to vaše opredeljenje za ceo život. Sa druge strane, tu je velika odgvornost, posebno za nas koji trasiramo neke puteve kojih nije bilo ranije i postavljamo neke temelje na kojima će se tek raditi i graditi. Puno je izazova, ali se vide i značajni rezultati, što nam je motivacija da nastavimo dalje sa radom.

Na koji način deca reaguju na nastavu na maternjem jeziku i koliko su njihovi roditelji zadovoljni udžbenicima iz kojih ona uče?

Učenicima je nastavni predmet onoliko zanimljiv koliko ga takvim učine predavači koji sa njima rade i nastavna sredstva i udžbenici koje u tom radu koriste. Mi se trudimo da im obezbedimo dobre uslove za rad na jeziku koji ih okružuje. Roditelji su zainteresovani, ali i pomalo skeptični jer su česte dezinformacije i pokušaji politizacije obrazovnog procesa u delu koji se odnosi na nacionalne manjine, tako da se ponekad zaboravlja na sam proces rada i decu kao glavne aktere. Naš tim ima za cilj upravo kvalitet nastave i zadovoljstvo u radu i učenju vlaškog jezika, kako učenika i njihovih roditelja, tako i nastavnika koji su najzaslužniji za realizaciju nastavnog procesa.

Nastava na vlaškom jeziku ima za cilj ne samo da očuva jezik, već i da prenese vrednosti ostalih oblika nematerijalne kulturne baštine Vlaha u Srbiji. Koje su poruke u tom smislu najznačajnije?

Dugo su Vlasi doživljavali stigmatizaciju u društvu, trpeli zabrane korišćenja svog jezika i važili za neobrazovane ljude koji se, umesto naučnim dostignućima, radije okreću kultovima i magiji. Nastava u školama, uvođenje pisanog jezika, standardizacija jezika, sloboda izražavanja nacionalnog identiteta i stvaralaštvo na maternjem jeziku otkriva Vlahe na jedan drugačiji način, takav da se nadamo da se niko više neće postideti da se predstavi i izjasni kao pripadnih manjine kojoj su mu pripadali preci vekovima unazad.

Novi udžbenik „Vlaški govor sa elementima vlaške nacionalne kulture“ je predstavljen u julu 2022. Koji su to elementi nacionalne kulture za koje ste smatrali da je važno da se nađu u ovom izdanju za prva tri razreda osnovne škole?

U ovom trenutku, za ulazak u štampu spremna su još dva udžbenika i tri radne sveske, kojima ćemo pomoći realizaciju nastave do šestog razreda osnovnoškolskog uzrasta. U svima njima se postavljaju temelji izučavanja jezika i književnosti na vlaškom jeziku, te se osim čitanja i pisanja obrađuju i pojmovi iz oblasti gramatike, pravopisa i književnosti. Udžbenici obuhvataju  raznovrstan sadržaj obogaćen ilustracijama, dodatnim pitanjima, primerima narodnih umotvorina i gramatičkih pojmova poštujući princip od jednostavnog ka složenijem, u skladu sa uzrastom učenika.

Kakvi su naredni koraci iz perspektive Vlaškog nacionalnog saveta po tom pitanju?

Pored udžbenika i radnih svezaka za neposredan rad sa učenicima, tu su i dela lektire pre svega srpske, ali i svetske književnosti koja su prevedena na vlaški jezik, kao i dela sačinjena od sakupljenih pesama, priča, narodnih umotvorina, bajalica itd. Sve je to podržalo standardizaciju vlaškog jezika, što je bio jedan od posebno značajnih koraka našeg nacionalnog saveta. Standardizacijom jezika, nakon uvođenja pisma, dobijate jedan nov kredibilitet i osnovu za dalji rad i kako u obrazovanju tako i na informisanju i drugim sferama značajnim za svaki jezik i narod koji ga smatra svojim.

Kako vidite poziciju vlaške društvene zajednice u bliskoj budućnosti, a kako za recimo 100 godina u Srbiji?

Vlaška nacionalna manjina je deo šire društvene zajednice i kao takva će trpeti iste uticaje i menjati se kao i društvo u celini. Te promene su sve brže i intenzivnije svuda oko nas, te smatram da je teško predvideti šta se sve može dogoditi za tako dug vremenski period. U svakom slučaju, naša generacija je postavila dobre temelje i dala svoj doprinos da se neki budući naraštaji pozabave daljim razvojem i širenjem svesti o postojanju čitave riznice kulturno-istorijskoog nasleđa Vlaha. Mi ćemo se potruditi da im prikupimo, sistematizujemo i ostavimo u amanet dobar deo materijala na čijim osnovama će, verujem, nastati nova istraživanja, književna i umetnička dela, a pre svega spona za bolje razumevanje i uvažavanje svakog čoveka, bez obzira kojoj naciji pripadao.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Kultura sećanja: Znameniti Vlasi – legende koje moraju opstati” koji realizuje Udruženje građana “Južna Karpatologija”.