„Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ za prva četiri razreda osnovne škole odobren je za školsku 2014/15. godinu od Ministarstva prosvete, kao prvi udžbenik za učenje i upoznavanje sa jezikom i kulturom Vlaha. Vlaški još uvek nije prošao standardizaciju, niti ima svoju gramatiku, pa nije priznat kao jezik, već je u upotrebi kao govor.  

U osnovnim školama Braničevskog okruga uglavnom se odvija nastava ovog izbornog predmeta, s ciljem da se deca vlaškog porekla obrazuju na maternjem jeziku, da se spreči odumiranje ovog govora, da se običaji, tradicija i kulturno nasleđe Vlaha prenosi na mlađe generacije i generalno sačuva identitet ove nacionalne manjine na ovim prostorima. Postojanje vlaškog pisma, i te kako olakšava ostvarivanje ovih ciljeva, jer se pomoću njega sve aktuelno može beležiti i sačuvati za buduća pokoljenja.

Vlaško pismo

Ipak, interesovanje dece, odnosno njihovih roditelja, za pohađanje izbornog predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ varira od sredine do sredine. Evidentno je da je više dece u seoskim sredinama Braničeva, koja pohađaju ovu nastavu,a jedno od objašnjenja možda leži u činjenici da se u selima, kako - tako čuva tradicija, vlaški jezik se koristi u domaćinstvima, pogotovo gde ima starijih generacija koje međusobno pričaju na vlaškom i tako ga prenose na mlađe potomke.

Na drugoj strani, stasavaju i generacije čiji roditelji  uopšte ne poznaju vlaški govor ili ga veoma retko koriste, pa je, možda, i to razlog zašto opada interesovanje za izborni predmet na maternjem jeziku.

Srećom po vlašku nacionalnu manjinu, ima i među mlađim generacijama onih koji smatraju da starijima dugujemo bar toliko da pomoću sopstvenog jezika bolje upoznamo kako su oni nekad živeli, radili, stvarali, opstajali na ogništima, i na taj način možda bolje upoznamo sopstveni trag u budućnosti.

Očuvanje identiteta Vlaha je deo obrazovnog sadržaja

Svedoci smo velikih emigracija u Braničevskom okrugu, a Vlasi su oduvek najmobilnija nacija. Često napuštaju zemlju u potrazi za boljim životom, pa imamo situaciju da vlaška govorna područja ostaju sve praznija.Vlaški sve manje ima ko i da uči u ovim krajevima, što preti njegovom izumiranju.

Šta lokalne samouprave Braničeva u kojima ima najviše Vlaha, čine da spreče ili makar smanje odliv ljudi, čime bi smanjili i potencijalnu mogućnost nestanka vlaške tradicije koja svojom bogatom istorijskom i kulturološkom riznicom, upotpunjava kulturu ovog dela Srbije?  

U Žagubici navode da čine sve da stvore uslove i u praksi primenjuju sve mehanizme za unapređenje prava nacionalnih manjina.Pre svega, rade na promociji nasleđa Vlaha.

Isto tvrde i u Velikom Gradištu, gde Vlaha ima najviše u Topolovniku, Češljevoj Bari i Doljašnici. Ali, kao i u ostalim opštinama, i odavde predstavnici ove manjine neminovno odlaze iz svojih sredina, većina ih živi i radi po Evropi i svetu.

U petrovačkoj opštini taj trend nije manji,  pa se to odražava i na broj dece koja uče vlaški govor kao izborni predmet. Tužna je i upozoravajuća činjenica da je u selu Ranovac , najvećem naselju u opštini Petrovac na Mlavi, prošle godine bukavlno nestalo celo odeljenje dece koja su pohađala  „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture”.

Osnovna škola u Ranovcu – tužna slika za vlašku manjinu

U ovoj godini, nije bilo prijavljene dece za ovaj izborni predmet. Nadležni razloge vide u više stvari: nedostatak novih udžbenika, smenu generacija, preseljenje dece kod roditelja u inostranstvo, jer ovo mesto ima brojnu dijasporu.

Ni opština Malo Crniće ne deli bolju sudbinu . U selu Boževac, takođe za tekuću školsku godinu nema prijavljenih učenika za nastavni predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ . Nekoliko učenika koji su pohađali izbornu nastavu na maternjem, uglavnom su završili osnovnu školu u međuvremenu i nastavili školovanje,a među ostalom decom osnovnoškolskog uzrasta interesovanja nema, a ni motivacije. Očigledno.

O razlozima smo pisali u prethodnom tekstu:

>>OBRAZOVANJE VLAHA NA MATERNJEM JEZIKU SPOR PROCES, ALI NA DOBROM PUTU<<

Jedan od načina da se ovo stanje poboljša je raznolikost nastave i predavanja, iako već sada mnogi sertifikovani učitelji koji predaju “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“  čine sve da privole đake da se prijavljuju u što većem broju, odnosno roditelje da upisuju decu.

Često i sami nedovoljno motivisani, mnogi predavači i dalje prave planove za omasovljavanje ove nastave.Među planovima je i izmeštanje nastave iz učionica, organizacija edukativnih izleta, poseta drugim školama, obilasci raznih lokacija, zanimljivih i važnih za upoznavanje istorije i tradicije Vlaha. Njihova predanost moguće je da će dovesti i do konkretnih rezultata.

Sačuvani predmeti u vidu etno postavke u školi u Češljevoj Bari

Da bi što više dece učilo na materenjem jeziku, neophodna je i promocija predmeta sa svim prednostima koje donosi njegovo izučavanje.

Neretko se u tu svrhu spominje da se u praksi pokazalo da osobe koje govore vlaški, lakše nauče italijanski, ali i ostale srodne jezike. Argument je i da svako ko od malih nogu govori dva jezika ima veliku prednost u odnosu na one koji govore jedan jezik, te da oni koji ravnopravno koriste dva jezika, mnogo lakše uče sve ostale nove jezike.

Da nije sve tako crno u ovom pogledu, primer je opština Kučevo. Za razliku od ostalih braničevskih opština, Kučevo nema izražen problem u interesovanju dece i njihovih roditelja za učenje predmeta“Vaški govor sa elementima nacionalne kulture”. Selo Voluja ima najviše prijavljenih učenika za ovaj predmet koji je u tamošnjoj školi na programu već četvrtu godinu zaredom. Ove školske godine čak 80 đaka pohađa izborni predmet na vlaškom. Od toga 38 u centralnoj školi u Voluji, 27 u područnom odeljenju u Duboki i 15 i u Radenki.

U skoli u selu Voluja takođe se čuvaju stari predmeti iz tradicije Vlaha

Na kraju, svakom mladom roditelju vlaškog porekla za nauk treba da posluži i primer brojne dece drugih nacionalnosti, odnosno njihovih roditelja. Jer, poznato je da u pojedinim školama nastavu na vlaškom prati i jedan broj đaka koji nisu Vlasi.

Oni se pored jezika, na nastavi upoznaju i sa tradicijom i kulturom Vlaha, što svakako doprinosi opstajanju identiteta ove nacionalne manjine u Braničevskom okrugu. Ujedno, to je krupan korak ka boljem međusobnom razumevanju i poštovanju različitosti,a to je moguće samo u atmosferi multikulturalnosti.

Ovaj medijski sadržaj nastao je u sklopu projekta “ DA SE OBRAZUJEMO NA MATERNJEM: Jačanje uloge vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture kroz obrazovni program ” koji preko Centra „ Zvezda“ sufinansira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u  2020.godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.