Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Manifestacije, rad kulturno-umetničkih društava, udruženja žena i jačanje uloge žene kao stuba porodice - koliko sve to može uticati na promenu svesti mladih Vlaha da ostanu u Srbiji?
Manifestacije koje Vlasi organizuju gotovo u svakom selu Braničevskog okruga, jedan su od načina da se sačuvaju od zaborava vlaški običaji, tradicija i kultura, a za to su najviše zaslužna kulturno-umetnička društva i udruženja žena.
KUD “Vuk Karadžić” iz Stamnice – Vlaške igre
Snežana Gržobić Pavlović je u dva mandata u Nacionalnom savetu Vlaha Srbije bila koordinatorka za manifestacije i za to vreme ih sve popisala, kao i udruženja i ustanove kulture koje se nalaze u 18 opština Istočne Srbije, o čemu svedoči publikacija “Mapa aktuelnih vlaških kulturnih manifestacija u Istočnoj Srbiji”.
Pomana pokojniku na 40 dana – puštanje vode
U Braničevskom okrugu danas živi dvadesetak manifestacija koje organizuju Vlasi. Primetno je osnivanje novih kulturno - umetničkih društava, kao i udruženja žena koja kroz afirmaciju vlaške tradicije čuvaju nacionalni identitet. Ni jedna manifestacija se ne može održati bez aktivnosti žena, ističe Gržobić Pavlović.
Snežana Gržobić Pavlović
“Udruženja, odnosno žene se pojavljuju u ulozi organizatorki, ali češće su realizatorke i učesnice kao što su: „Starčevljanke“, „Mndre“, „Zlatne ruke“, „Gergina“, „Topolovčanke“, „Ranovački izvor“, „Etno dame“, „Homoljke“, „Stamničanke“, „Nezaborav“ i sekcija ručnih radova KUD-a “Štule”. Njihova kreativnost se zapaža na svakom koraku, a doslednost u očuvanju kulturnog nasleđa proističe iz njihove vekovne uloge da čuvaju porodično ognjište i običajne vrednosti prenoseći ih na mlađe generacije”, kaže naša sagovornica.
Ona smatra da žena ima izuzetno važnu ulogu kod Vlaha i da je zato dodatno jačanje njihove uloge ključno za očuvanje tradicije, ali i za ostanak na vekovnim ognjištima.
Uloga žena je ključna za očuvanje tradicije
“Žena je kod Vlaha stub porodice, veoma poštovana i cenjena. Snagu i kreativnost crpi sa porodičnog ognjišta gde je leglo kulturnih vrednosti koje su s kolena na koleno prenošene generacijama. Do pre osam godina, ženska aktivnost je bila podrazumevana ali nedovoljno vidljiva, marginalna. Osnivanjem udruženja one su se izborile za samostalnost u radu,izgradile prepoznatljiv imidž i stekle mogućnost samostalnog predstavljanja kao pravi nosioci vlaške tradicije. One prezentuju široj javnosti tradicionalne proizvode i kuhinju svojih predaka, izrađuju razne umotvorine i priređuju modne revije odevnih predmeta koji su inspirisani tradicionalnim motivima, priređuju izložbe etnografskih eksponata, tragaju za starim pesmama i okupljaju pevačke grupe, a često su i na čelu kulturno-umetničkih društava gde podučavaju mlađe generacije nasleđenim igrama i pesmama”, objašnjava Gržobić Pavlović.
Prenošenje tradicije sa kolena na koleno
Pogledajte VIDEO
Danica Đokić, etnolog i muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Požarevcu, takođe smatra da žena ima najvažniju ulogu u prenošenju nacionalnog identiteta kod Vlaha, jer je ona stub kuće, zbog čega, po njenim rečima, postoji čuvena narodna izreka od davnina: „Odande si odakle ti je žena“.
Danica Đokić, etnolog
„Poslednjih desetak godina intenzivno se radi na buđenju nacionalne svesti kod Vlaha gde važnu ulogu imaju upravo žene, odnosno udruženja žena koja su pokretači čitave društvene zajednice. Navešću jedan primer. Ranije kada sam odlazila u selo Starčevo kod Petrovca na Mlavi, delovalo mi je kao mrtvo i pusto . Međutim, od kada se pojavilo Udruženje žena „Starčevljanke“ selo je oživelo, čini mi se da stalno ima nekih dešavanja. One su inicijatori zajedničkog dočeka Nove godine u seoskom Domu kutlure, napravile su mini muzej, odnosno vlaški kutak, rade na očuvanju tradicije, putuju svuda po Srbiji i promovišu svoju kulturu.Takođe, u ovom selu postoji i aktivno kulturno-umetničko društvo“, kaže Đokić uz napomenu da je slična situacija u Kladurovu i Kobilju.
Vlaški etno kutak u Domu kulture u Starčevu
Prema njenim rečima, najaktivnija u svim segmentima je srednja generacija Vlaha, oni su nosioci, ali ima i mladih i to najviše u folklornim udruženjima koji na taj način neguju svoju kulturu, običaje i tradiciju. Kao jedan nesvakidašnji primer navela je školu u Melnici, gde se na neobičan način radi na očuvanju vlaškog identiteta.
„Nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi u Melnici, koja je pripadnica vlaške nacionalne manjine, snimila je sa decom rekonstrukciju vlaške svadbe. Prisustvovala sam snimanju i lično se uverila da deca vole da učestvuju u tome i ono što je jako bitno, tog dana su ona proživela svoju kulturu na vlaškom jeziku. Dakle, mora da postoji inicijativa i da neko animira decu. Spoj starih vlaških običaja i novih tehnologija je dobar način da se zainteresuju deca i mladi“, smatra Đokić.
Udruženje žena “Starčevljanke”
Udruženje žena “Starčevljanke” pre pet godina krenulo je skormno, sa nekoliko članica, a danas ima više od dvadeset aktivnih žena različitih generacija. Dostojno predstavljaju svoje selo svuda u Srbiji, šire tradiciju, kulturu ovog kraja prezentujući stara jela, običaje, igre i pesme.
“Imamo od skoro nove mlade članice, nadam se da će nam se još mladih pridružiti. Naša najmlađa članica šestogodišnja devojčica koja svuda ide sa nama. Imamo dobru saradnju sa seoskim KUD-om i često nastupamo zajedno ”, naglašava Bošković.
Tanja Bošković, predsednica Udruženja žena “Starčevljanke”
Činjenica je da je ekonomski momenat presudan za odlazak Vlaha iz Srbije i da se država, lokalne samouprave u kojima živi ova nacionalna manjina i Nacionalni savet Vlaha Srbije, moraju svim sredstvima boriti da ih zadrže. Ekonomsko jačanje ključno je u smanjivanju emigracija, ali i jačanje lokal patriotizma važno je u tom procesu, i to se delimično može kroz promenu svesti mladih da je tradicija i očuvenje identiteta vlaške nacionalne manjine u Srbiji ključ opstanka, te da je velika uloga baš na njima- mladima. Da od njihovog ostanka u zemlji i te kako zavisi sudbina Vlaha na ovim prostorima.
“Primetan je problem osipanja članstva kulturno-umetničkih društava i udruženja zbog odlaska stanovništva, naročito mladih iz zemlje u potrazi za poslom. Svakako je prioritet zaposlenje, a koreni se čuvaju u srcu. Poslednje decenije javio se trend da se u inostranstvu osnivaju kulturno-umetnička društva i udruženja koja su veoma aktivna u predstavljanju kulturnog nasleđa. Vlasi su vekovima znali da sačuvaju svoj nacionalni identitet i nikada neće nestati, samo je pitanje na kojoj teritoriji će biti brojniji. Mladi Vlasi najčešće govore o sigurnosti u poslovnom smislu. Priželjkuju nepartijsko zapošljavanje i šansu da mogu da žive od svog rada. Efikasne mere države za potsticanje rađanja, savetodavna i stručna pomoć stanovništvu za samozapošljavanje, takođe bi pomoglo mladima da ostanu na svojim ognjištima”, smatra Snežana Gržobić Pavlović.
Danica Đokić deli Snežanino mišljenje da očuvanje tradicije nije dovoljno da bi se zadržali mladi Vlasi u zemlji, jer oni prirodno odlaze tamo gde imaju bolje uslove za život gde stvaraju svoje mikro zajednice.
„Koliko možemo da sprečimo odlazak mladih Vlaha time što negujemo kulturni identitet u matici - to je teško pitanje, jer je kroz istoriju ekonomski momenat uvek bio presudan za emigracije Vlaha, oni su uvek odlazili da žive tamo gde im je bolje, a nacionalni identitet mogu da čuvaju i u drugoj državi. Mislim da čak Vlasi koji žive u drugim državama čuvaju svoj nacionalni identitet bolje nego što ga mi ovde čuvamo, jer nama je to svakodnevnica, a oni su tamo okruženi drugim narodima i na taj način žele da sačuvaju svoje korene.Na primer, kada smo radili na tome da se čuveno vlaško jelo “ žmare” nađe na nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, u čemu smo i uspeli, „gastrabajteri“ su mi tada pričali da su i u inostranstvu kuvali “žmare” za svoje prijatelje i poznanike. Takođe, udruženi su u kulturno-umetničkim društvima i na taj način neguju svoju kulturu i pokazuju je drugim narodima“, smatra Đokić.
Tanja Bošković smatra da očuvanjem običaja, tradicije i kulture, i prenošenjem na mlađe generacije, može da se utiče na svest mladih Vlaha, ali da to nije dovoljno, da mora da se utiče na promenu svesti ljudi koji se nalaze na vrhu države.
Tanja Bošković sa najmlađom članicom Udruženja "Starčevljanke"
“Mislim da sada deca iz sela nisu ničega zeljna jer imaju mogućnosti da odu do grada kad im je volja, mladima je najviše potrebno da se prepozna njihov rad, da im kroz neke projekte i podsticaje država omogući proizvodnju i tržište gde bi mogli da plasiraju proizvode. Kada bi država stala iza svega toga mislim da bi na selu bilo mnogo bolje. U inostranstvu ljudi baš cene domaću radinost i proizvode sa sela i država daje podstrek mladima koji žele da ostanu na selu”, kaže Bošković.
Vlasi neće nestati kao nacija, jer gde god da su neguju svoje običaje, tradiciju i kulturu, ali postoji opasnost da nestanu sa ovih prostora. Cilj države i Nacionalnog saveta Vlaha mora biti usmeren ka iznalaženju načina da se zadrže u matici Srbiji. Negovanjem tradicije i uključivanjem što većeg broja, naročito mladih, u udruženja, kulturno – umetnička društva, mladima se pruža šansa da razumeju svoje korene i da ih to podstakne i probudi želju za ostankom u svojoj zemlji. Uloga žene jeste važna i upravo su Vlahinje napravile značajan korak napred ka jačanju nacionalne svesti. Ovo je možda mali, ali značajan korak, jer od nečega mora da se krene, a vreme će pokazati da li će se Vlasi kao narod izboriti za opstanak na ovim prostorima.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ AKO ODEŠ, NEĆE NAS BITI – kako sprečiti emigracije mladih Vlaha? “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019 .godini.
-Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
