Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine uložio je veliki napor da ispuni sve preduslove i standardizuje vlaški jezik, što je bio temelj da bi se krenulo dalje. Da bi Vlasi osetili određene benefite i uživali sva prava koja imaju kao i pripadnici bilo koje druge nacionalne manjine, potrebno je još mnogo toga da se uradi.
Po rečima Novice Janoševića, predsednika Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, standardizacija vlaškog jezika je temelj na osnovu koga će pripadnici ove nacionalne manjine moći da ostvare sve ono što im zakon omogućava.
“U perspektivi moći će da se uvede vlaški jezik u predškolski program, na čemu smo već počeli da radimo, kao i u srednje škole i time da se zaokruži celokupno obrazovanje na vlaškom jeziku. Uveliko se radi i na prevođenju dela bogusluženja na vlaški jezik. Standardizacijom vlaškog jezika otvorena je i mogućnost da se nazivi mesta i institucija u lokalnim samoupravama u kojima žive Vlasi prevedu na vlaški jezik, kao i izdavanje dokumenata na vlaškom. To je nešto što će se tek desiti, a standardizacija jezika je omogućila početak tih procesa”, kaže Janošević.
Novica Janošević
Zato je, kaže, važno da Vlasi budu upoznati sa tim da je njihov maternji jezik standardizovan i sa svim dobrim perspektivama u budućnosti. On smatra da su Vlasi sa tim nedovoljno upoznati, što je potvrdila i anketa koju smo sproveli na našem portalu.
Pitali smo naše čitaoce: “Da li ste upoznati sa standardizacijom vlaškog jezika i šta ona znači?”. Većina anketiranih je odgovorila da nema dovoljno informacija o ovoj temi - 28,89 odsto, a 26,67 odsto je priznalo da prvi put čuje da je vlaški jezik standardizovan, što znači da više od polovine ispitanika nije bilo upoznato sa tim.
Rezultati ankete
Manje poznati benefiti koje vlaška zajednica može dobiti nakon standardizacije jezika, a veoma značajni, su table sa natpisima imena naselja i institucija na vlaškom jeziku, kao i podnošenje određenih obrazaca/zahteva i izdavanje ličnih dokumenata na vlaškom jeziku, kaže Bojan Modrlanović, pravnik po struci koji obavlja funkciju sekretara u Nacionalnom savetu vlaške nacionalne manjine.
Kako objašnjava, ta mogućnost postojaće u jedinicama lokalnih samouprava u kojima živi dovoljan procenat pripadnika vlaške nacionalne manjine, međutim, to još uvek nije moguće jer je potrebno da se ispuni niz preduslova za tako nešto, a osnovni je da lokalne samouprave u kojima žive Vlasi svojim statutima predvide vlaški kao službeni jezik i na tome NSV već uveliko radi.
Što se tiče natpisa imena naselja na vlaškom jeziku potrebno je najpre da postoji interesovanje lokalne zajednice i da se podnese inicijativa skupštini, a potom i da se ta odluka usvoji. Međutim, daleko je složenija procedura da se Vlasima omogući da dobiju neki lični dokument na svom maternjem jeziku jer je neophodno da se ispune određeni uslovi, što nije moguće ostvariti u kratkom vremenskom roku.
“Iako je vlaški jezik standardizovan, ovog momenta mi još uvek ne možemo da se obraćamo na vlaškom jeziku državnim organima i javnim službama, zato što je preduslov za tako nešto da se u tim institucijama obezbedi tumač za vlaški jezik. To naravno nije nemoguće obezbediti, ali da bi se to desilo mora najpre da se pronađe neki način kako da se tumači osposobe za taj posao. Mi još uvek nemamo u toj meri izgrađene institucije, niti uspostavljenu saradnju sa nekom institucijom koja bi mogla da izda nekom licu određenu vrstu sertifikata da može da obavlja posao tumača vlaškog jezika. Moramo dakle prvo da iznedrimo ljude koji će biti verifikovani da to rade”, ističe Modrlanović.
Bojan Modrlanović
On kaže da je upravo naredni korak na kome NSV treba da radi izgradnja neke institucije unutar organizacije, koja bi se bavila osposobljavanjem lica za tu vrstu posla, ili da uspostavi saradnju sa nekom institucijom koja bi mogla da se bavi verifikacijom tumača vlaškog jezika.
“Kao što je tim za obrazovanje akreditovao seminar za obuku predavača za predmet “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” nakon koga se dobija sertifikat i mogućnost da se predaje taj predmet u školi, tako sad moramo da stvorimo uslove da neka institucija van ili unutar saveta može da izvrši verifikaciju ljudi koji bi bili prevodioci u određenim ustanovama”, pojašnjava on.
Nacionalni savet Vlaha podneo je inicijativu Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, da se izvrši izmena i dopuna Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima.
“Naša želja je da se izvrši ratifikacija Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima uz to da se ubaci i vlaški jezik u listu jezika koji su dobili zakonsku zaštitu. Onda bismo mogli da računamo na to da smo u skladu sa zakonom u potpunosti obezbedili status zaštićenog jezika kao manjinskog”, naglašava naš sagovornik.
Bogosluženje na vlaškom jeziku
Poznato je da su Vlasi u Srbiji prihvatili pravoslavnu veru, slušaju bogosluženje na crkvenoslovenskom jeziku. Ipak, postoji težnja da se makar deo bogosluženja prevede na njihov maternji jezik naročito poslednjih desetak godina kada su počele da se grade rumunske crkve u krajevima u kojima žive Vlasi.
Nacionalni savet Vlaha je 2014. godine formirao Odbor za odnose sa verskom zajednicom i SPC, i od tada je počelo da se radi na prevođenju dela bogosluženja na vlaški jezik, kaže Janko Nikolić, tadašnji predsednik ovog odbora,sada član Odbora za kulturu NSV.
“Prevođenje dela bogosluženja nije bilo nimalo jednostavno uraditi jer je trebalo pronaći ljude koji poznaju crkvenoslvenski, vlaški i srpski, te su na tome radili zajedno sveštenici, teolozi i mi iz saveta. Odradili smo do sada prevod molitve “Oče naš”, parastosa i nekoliko crkvenih pesama”, priča Nikolić.
Janko Nikolić
Međutim, ti prevodi bogosluženja još uvek nisu uvedeni u pravoslavne crkve. Do sada je jednom izveden javno na vlaškom jeziku “Oče naš” i jednom duhovna pesma “Marijo slavna”.
Nikolić kaže da se Vlasi već godinama suočavaju sa problemom rumunizacije, da se otvaraju rumunske crkve i da su intenzivno poslednjih godina radili na tome da se postepeno uvodi vlaški jezik u pojedine delove bogosluženja u mestima sa pretežno vlaškim stanovništvom, a gde za to postoji realna potreba i interesovanje. Međutim, taj proces sporo teče i još uvek Vlasima to nije omogućeno.
“Planiramo da se u narednom periodu dr Siniša Čelojević i ja sastanemo sa vladikom timočkim Ilarionom i da zajedno idemo i kod vladike Ignatija, a možda ćemo da idemo i kod patrijarha Porfirija sa predsednikom Nacionalnog saveta Vlaha, kako bismo proces ubrzali”, najavio je Nikolić.
Stavljena tačka na priču da su Vlasi zapravo Rumuni
Janošević ističe da je standardizacijom jezika, koja predstavlja temelj za sve što će Vlasi tek dobiti u budućnosti, konačno stavljena tačka na tvrdnje da su Vlasi zapravo Rumuni i da više ne postoji osnov da bilo ko govori da Vlasi govore rumunskim književnim jezikom.
“Mislim da će pored svega i ubuduće postojati pojedinci ili organizacije koje će tvrditi suprotno, ali njihov uticaj je sve manji jer Vlasi postaju svesni da nisu Rumuni. Naravno da onima koji žele da budu Rumuni niko to ne brani, mogu slobodno tako da se izjasne, oni imaju svoj nacionalni savet i sva prava kao nacionalna manjina u Srbiji. Pojedini to rade i zbog ekonomskog interesa - dobijanja dvojnog državljanstva. Ubeđen sam da čak i mnogi Vlasi koji imaju dvojna državljanstva sebe smatraju Vlasima i da u krugu svoje porodice tako i govore”, smatra Janošević.
On naglašava i da se oko 21 hiljada građana Srbije na poslednjem popisu izjasnila kao vlaška manjna, što je blizu 40 odsto manje od prethodnog popisa, ali da sve nacionalne manjine beleže pad broja pripadnika. Kada su konkretno Vlasi u pitanju, razlog nije pokušaj njihove rumunizacije, jer nije porastao broj Rumuna u Srbiji, već Vlasi sve češće odlaze u inostranstvo da rade i žive. Zato je, kaže on, jako važno očuvati vlaški jezik, kulturu i običaje, kao i zadržati Vlahe u Srbiji, a standardizacija jezika i sve što će uslediti u godinama koje dolaze, značajno će tome doprineti.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Dug put standardizacije vlaškog jezika – šta i kako dalje?”
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
